Одавно је познато да недостатак сна лоше утиче на срце, али научници сада почињу да схватају тачно како то делује. У новој студији Универзитета Упсала у Шведској истраживачи су открили да само три ноћи ограниченог сна – око четири сата за ноћ – доводе до промена у крви које су повезане са већим ризиком од срчаних болести. Научници су се фокусирали на инфламаторне протеине у крви. То су молекули које тело ствара када је под стресом или када се бори против инфекције.
Када су ови протеини дуго повишени, могу оштетити крвне судове и повећати ризик од проблема као што су срчана слабост, коронарна болест и атријална фибрилација (неправилан рад срца). У студији је учествовало 16 здравих младих мушкараца који су провели неколико дана у лабораторији, где је све – од оброка до активности и излагања светлу – било контролисано. Учесници су пратили два режима: три ноћи нормалног сна (8,5 сати) и три ноћи ограниченог сна (4,25 сата). Након сваке фазе сна, мушкарци су имали кратак, интензиван бициклистички тренинг, а крв им је анализирана пре и после вежбања.
Истраживачи су измерили скоро 90 различитих протеина у узорцима крви. Открили су да недостатак сна доводи до пораста инфламаторних маркера повезаних са срчаним обољењима. И док вежбање обично подстиче лучењездравих протеина као што су интерлеукин-6 и БДНФ (који подржавају здравље мозга и срца), те реакције су биле слабије након лошег сна. Упечатљиво је што су се ове промене догодиле чак и код младих, здравих, одраслих особа, и то након само неколико ноћи лошег сна. То забрињава, имајући у виду колико је уобичајено да одрасли повремено спавају лоше, а једна од четири особе ради у сменама које нарушавају ритам спавања.
Научници су такође открили да је време када су узимани узорци крви било важно: нивои протеина варирали су између јутра и вечери, а разлике су биле још веће у условима недостатка сна. То сугерише да сан утиче не само на то шта се налази у вашој крви, већ и на то када су те промене највидљивије. Иако савремени живот често наводи да се жртвује сан због продуктивности, дружења или времена пред екранима, студије попут ове подсећају да тело све бележи – тихо, хемијски и без компромиса..
(РТС)
