Започео је рад на контроверзном пројекту стварања градивних блокова људског живота од нуле, за који се верује да је први такав у свету. Истраживање је до сада било табу тема због забринутости да би могло довести до дизајнираних беба или непредвиђених промена за будуће генерације. Међутим, сада је највећа светска медицинска добротворна организација „Вњлкам траст” дала 10 милиона фунти за почетак пројекта и тврди да има потенцијал да учини више добра него штете убрзавањем лечења многих неизљечивих болести, пише BBC.
Др Џулијан Сејл из MRC лабораторије за молекуларну биологију у Кембриџу, који је део пројекта, рекао је да је истраживање следећи велики скок у биологији: „Небо је граница. Тражимо терапије што ће побољшати животе људи како старе, које ће довести до здравијег старења с мање болести”. Kритичари се боје да истраживање отвара пут бескрупулозним истраживачима који желе створити побољшане или модификоване људе. Др Пет Томас, директор кампање Beyond GM, изјавио је: „Волимо да мислимо да су сви научници ту да чине добро, али наука се може пренаменити да нанесе штету и за ратовање”.
Детаљи подухвата дати су на 25. годишњицу завршетка Пројекта људског генома, који је мапирао молекуле у људској ДНK, а такође га је углавном финансирала иста организација. Свака ћелија у телу садржи молекул ДНK која носи генетске информације. Она је сачињена од само четири много мања блока, названа А, G, C и Т, који се понављају изнова и изнова у разним комбинацијама. Невероватно је да садржи све генетске информације које нас физички чине оним што јесмо.
Пројекат људског генома омогућио је научницима да читају све људске гене попут бар-кода. Нови подухват који је у току, назван Пројекат синтетичког људског генома, потенцијално представља велики корак напред – омогућиће истраживачима не само да читају ДНK, већ и да створе њене делове, а можда једног дана и целу. Први циљ јесте смишљање начина изградње све већих блокова људске ДНK, све до тачке када синтетички конструишу људски хромозом. Он садржи гене који управљају нашим развојем, поправком и одржавањем.
Многе болести настају када гени крену по злу, тако да би студије могле довести до бољих третмана, према речима професора Метјуа Харлса, директора Института Велкам Сангер који је секвенцирао највећи део људског генома. Рад на пројекту биће ограничен на епрувете и посуде и неће бити покушаја стварања синтетичког живота. Али технологија ће истраживачима дати невиђену контролу над људским живим склоповима.
Иако пројекат тежи ка медицинским користима, ништа не спречава бескрупулозне научнике да злоупотребљавају технологију. На пример, могли би покушати створити биолошко оружје, побољшане људе или чак створења која имају људску НK, према речима професора Била Ерншоа, високо цењеног генетичара са Универзитета у Единбургу, који је осмислио метод за стварање вештачких људских хромозома.
С обзиром на потенцијалну злоупотребу технологије, питање за „Велкам траст” јесте зашто су одлучили да је финансирају. Одлука није донесена олако, према речима др Тома Колинса, који је дао зелено свјетло за финансирање: „Ова технологија ће једног дана бити развијена, тако да тиме што то радимо сада барем покушавамо да урадимо на што одговорнији начин и да се суочимо с моралним питањима на што отворенији начин”.
(Илустрација Shutterstock)
(Kликс)
