Људи живе дуже него икад, а научници процењују да би их до 2050. готово пола милијарде могло бити старије од 80 година. Но, још се расправља шта то јамчи здраву старост. Док се исхрана биљним намирницама повезује с дуговечношћу, једење меса остаје противречна тема. Истраживање из Kине нуди нова сазнања колико храна утиче на вероватоћу доживљавања стоте године, пише Science Alert. Студија спроведена на више од 5.000 особа старијих од 80 година открила је да су жене које једу месо имале веће изгледе да то доживе у поређењу с вегетаријанкама. Занимљиво је да код мушкараца није утврђена значајна веза између вегетаријанства и дуговечности.
Међутим, једна важна чињеница мења тумачење резултата. Повезаност је постојала само код вегетаријанки с мањком телесне тежине. „Свакодневно уношење меса било је повезано с 44 посто већим изгледима достизања стоте године у групи потхрањених, а та веза се није појавила код оних с нормалном или прекомерном тежином”, закључили су аутори студије. Надаље, вегетаријанци који су јели рибу, млечне производе или јаја имали су сличне изгледе за дуговечност као и они што уносе месо. То упућује да је за здраво старење пресудан довољан унос калорија и суштинских нутријената, а не искључиво врста исхране. Поменути налази подупиру претпоставку да је очување мишићне масе уносом протеина кључно за здраво старење.
Подаци стижу из Kинеског лонгитудиналног проучавања здраве дуговечности, једног од највећих светских на старијим особама. Научници са Универзитета Фудан, из Kинеског центра за контролу и превенцију болести и са Универзитета Шангај Ђиао Тонг упоредили су податке 1.459 стогодишњака с подацима 3.744 особе у осамдесетим и деведесетим годинама живота. Открили су да индекс телесне масе (BMI) делимично објашњава везу између вегетаријанства и краћег животног века. Стога сматрају да улогу телесне масе у дуговечности треба додатно изучити, посебно зато што су старије особе више изложене ризику од потхрањености. У том контексту помиње и парадокс гојазности, појам који описује да се већа телесна тежина старијих повезује с бољим здравственим исходима, што је супротно трендовима код млађих људи.
Важно је напоменути да наведена студија може открити само повезаност, а не узрочно-последичну везу, што значи да су на резултате могли упливисати и други чиниоци. Примерице, нису праћене промене прехрамбених навика током времена, већ се процењивала само исхрана у каснијем животном добу, на коју може утицати и способност жвакања одређене хране. Упркос томе, налази се уклапају у ширу слику према којој је животни стил, укључујући исхрану, сан и телесну активност, један од главних чинилаца дуговечности. Неке процене говоре да се досезање деведесете године у 70 посто случајева може приписати здравим навикама. Прехрамбене потребе старијих могу се разликовати од потреба млађих, но већина истраживања вегетаријанства усредсређена је на млађе. Једна студија на више од 65.000 људи показала је да вегетаријанци могу имати већи ризик од прелома, вероватно због нижег уноса калцијума и протеина. С друге стране, преглед истраживања из 2026. са Универзитета Висконсин-Медисон изнео је супротан аргумент. Наиме, нижи унос протеина заправо може подстаћи здравије старење јер храна богата протеинима држи ћелије у сталном стању раста. Kолико је тачно протеина потребно старијима и даље је предмет расправе.
Исхрана је веома сложено подручје, а на здравље делују бројни друштвени, средински и појединачни чиниоци. Вегетаријанска и исхрана с мало меса повезују се с мањим ризиком од срчаних болести, можданог удара и дијабетеса типа 2. Али, нису све врсте меса пођеднако повезане с негативним здравственим исходима. Прерађено и црвено месо чешће се доводе у везу с лошијим здрављем, због чега се препоручује умерено ухошење. „Наши налази наглашавају важност уравнотежене исхране која укључује намирнице животињског и биљног порекла за здраву дуговечност”, написали су истраживачи. Додали су да су потребна нова проучавања усмерена на особе у поодмаклим годинама да би се обликовале прецизне прехрамбене смернице. Студија је објављена у часопису The American Journal of Clinical Nutrition.
(АI илустрација)
(Индекс)
