Aмеричке црноглаве сенице имају изванредно сећање, присете се места хиљада залогаја хране која им помаже да преживе зиму. Сада су научници из Колумбијског института Закерман открили да то памте памте користећи активност можданих ћелија сличну бар-коду. Откриће би могло расветлити како мозак ствара сећања на догађаје који чине наше животе. „Ми видимо свет кроз наша сећања на објекте, места и људе”, рекао је др Дмитриј Аронов, главни истраживач и доцент неуронауке на Вагелос колеџу лекара и хирурга Колумбије. „Сећања у потпуности дефинишу начин на који видимо свет и општимо с њим. Са овом птицом имамо прилику да то разумемо на невероватно поједностављен начин, а одгонетањем њиховог памћења схватићемо нешто о себи.”
Настанак меморије налик бар-коду, описано први пут у научном часопису Cell, може бити уобичајена тактика у мозговима животиња, укључујући и људске. „Постоје многи налази код људи који су потпуно у складу с механизмом бар-кодова”, додаје постдокторски истраживач др Селман Четих, коаутор студије заједно са др Емили Мачевицијус. Птице су „генијалци памћења”, нагласио је др Аронов. Оне су мајстори епизодног памћења – способности мозга да се сети одређених тренутака као што је скривање хране испод коре дрвета или у рупи чвора. То може бити питање живота или смрти, њихов опстанак зависи од памћења где су сакриле храну током топлијих месеци, а неке праве и до 5.000 ових залиха дневно.
Научници одавно знају да се поменуте певачице ослањају на хипокампус – структуру мозга која је критична за памћење код свих кичмењака, укључујући људе – за чување сећања. Међутим, нико није идентификовао специфичну неуронску активност у хипокампусу која кодира епизодна сећања као што су догађаји упамћивања хране. Да би истражили чудесна сећања птица, др Аронов и његов тим су изградили затворене арене инспирисане њиховим природним стаништима. Сада имају на располагању алате за неурално снимање и праћење понашања птица способних за ове подвиге памћења.
У типичним експериментима птице инстинктивно скривају семенке сунцокрета у рупама у аренама, а истраживачи прате активност у њиховом хипокампусу. У међувремену, шест камера их, такође, снима док лете, а вештачка интелигенција прати док скривају и преузимају семе. Научници су неочекивано открили да сваки пут када су сакриле семе, неурони у хипокампусу су се активирали на јединствен начин. Ови обрасци су се поново активирали када с су сенице поново узеле ту храну. Веома упечатљиви обрасци активности су веома кратки – у просеку око секунде. Да не знате тачно када и зашто су се десили, било би врло лако да их пропустите. Док су истраживачи разматрали податке, идеја о неуронским бар-кодовима као јединственим ознакама за различите догађаје почела је да има смисла. Убудуће, истраживачи желе да сазнају да ли сенице активирају бар-кодове када траже храну са удаљених локација.
(Илустрација Википедија)
