Američke crnoglave senice imaju izvanredno sećanje, prisete se mesta hiljada zalogaja hrane koja im pomaže da prežive zimu. Sada su naučnici iz Kolumbijskog instituta Zakerman otkrili da to pamte pamte koristeći aktivnost moždanih ćelija sličnu bar-kodu. Otkriće bi moglo rasvetliti kako mozak stvara sećanja na događaje koji čine naše živote. „Mi vidimo svet kroz naša sećanja na objekte, mesta i ljude”, rekao je dr Dmitrij Aronov, glavni istraživač i docent neuronauke na Vagelos koledžu lekara i hirurga Kolumbije. „Sećanja u potpunosti definišu način na koji vidimo svet i opštimo s njim. Sa ovom pticom imamo priliku da to razumemo na neverovatno pojednostavljen način, a odgonetanjem njihovog pamćenja shvatićemo nešto o sebi.”
Nastanak memorije nalik bar-kodu, opisano prvi put u naučnom časopisu Cell, može biti uobičajena taktika u mozgovima životinja, uključujući i ljudske. „Postoje mnogi nalazi kod ljudi koji su potpuno u skladu s mehanizmom bar-kodova”, dodaje postdoktorski istraživač dr Selman Četih, koautor studije zajedno sa dr Emili Mačevicijus. Ptice su „genijalci pamćenja”, naglasio je dr Aronov. One su majstori epizodnog pamćenja – sposobnosti mozga da se seti određenih trenutaka kao što je skrivanje hrane ispod kore drveta ili u rupi čvora. To može biti pitanje života ili smrti, njihov opstanak zavisi od pamćenja gde su sakrile hranu tokom toplijih meseci, a neke prave i do 5.000 ovih zaliha dnevno.
Naučnici odavno znaju da se pomenute pevačice oslanjaju na hipokampus – strukturu mozga koja je kritična za pamćenje kod svih kičmenjaka, uključujući ljude – za čuvanje sećanja. Međutim, niko nije identifikovao specifičnu neuronsku aktivnost u hipokampusu koja kodira epizodna sećanja kao što su događaji upamćivanja hrane. Da bi istražili čudesna sećanja ptica, dr Aronov i njegov tim su izgradili zatvorene arene inspirisane njihovim prirodnim staništima. Sada imaju na raspolaganju alate za neuralno snimanje i praćenje ponašanja ptica sposobnih za ove podvige pamćenja.
U tipičnim eksperimentima ptice instinktivno skrivaju semenke suncokreta u rupama u arenama, a istraživači prate aktivnost u njihovom hipokampusu. U međuvremenu, šest kamera ih, takođe, snima dok lete, a veštačka inteligencija prati dok skrivaju i preuzimaju seme. Naučnici su neočekivano otkrili da svaki put kada su sakrile seme, neuroni u hipokampusu su se aktivirali na jedinstven način. Ovi obrasci su se ponovo aktivirali kada s su senice ponovo uzele tu hranu. Veoma upečatljivi obrasci aktivnosti su veoma kratki – u proseku oko sekunde. Da ne znate tačno kada i zašto su se desili, bilo bi vrlo lako da ih propustite. Dok su istraživači razmatrali podatke, ideja o neuronskim bar-kodovima kao jedinstvenim oznakama za različite događaje počela je da ima smisla. Ubuduće, istraživači žele da saznaju da li senice aktiviraju bar-kodove kada traže hranu sa udaljenih lokacija.
(Ilustracija Vikipedija)
