На основу сателитских снимака, геолози су утврдили да велики градови на америчкој обали Атлантика тону, а нека подручја и брзином од два до пет милиметара годишње. Слегање, односно потонуће терена дешава се бржом стопом него што се процењивало пре само годину дана. У новом научном раду у часопису Proceedings of the National Academies of Sciences, наводе да ова анализа има далекосежне импликације на планирање отпорности заједнице и инфраструктуре, што се посебно односи на путеве, аеродромске писте, темеље зграда, железничке линије и цевоводе.
Подручја на обалама, која укључују насељене области као што су Њујорк, Балтимор, Вирџинија бич и Норфолк, такође су подложна временским неприликама и олујама. Проблем слегања земљишта на који је научна заједница још раније указала, погоршава се све интензивнијим олујама због климатских промена. „Непрекидно слегање тла на источној обали САД требало би да изазове забринутост”, рекао је главни аутор Ленард Оксенхен, студент који сарађује с ванредним професором Манучехром Ширзајеиом у Лабораторији за мониторинг и иновације Вирџинија тек. „Ово је посебно важно за области с великом густином становништва и историјски важном инфраструктуром.”
Истраживачки тим из Вирџинија тека и Геолошког завода САД користио је сателитске снимке и радарске податке да направи дигиталне мапе терена које показују тачно где слегање тла представља највећи ризик. Користили су податке прикупљане током више година, који су показали да велика површина источне обале тоне најмање два милиметра годишње, а неколико подручја дуж обале средњег Атлантика површине до 3.700 квадратних километара – више од пет милиметара. Додатна невоља је у томе што се тренутна стопа глобалног пораста нивоа мора процењује на око четири милиметра годишње.
„Измерили смо стопе слегања тла од два милиметра годишње, што утиче на животе више од два милиона људи и 800.000 имања на источној обали”, објаснио је Ширзаји. „Донекле знамо да тонемо. Кроз ову студију истичемо да потонуће није нематеријална претња. То утиче на вас и мене и све, може бити постепено, али утицаји су стварни.” У научном раду „Полако али сигурно: Изложеност заједница и инфраструктуре слегању на источној обали САД”, истраживачи су написали да су проценили колико су изложени становништво, имовина, инфраструктура и зграде дуж источне обале САД тако да „ је у некој врсти ризика до 75.000 квадратних километара површине земље, 1,2 до 14 милиона људи, 476.000 до 6,3 милиона здања и више од 50 одсто инфраструктуре у већим градовима”.
„На пример, значајна подручја критичне инфраструктуре у Њујорку, укључујући аеродроме и писте, заједно са железничким мрежама, под утицајем су стопе слегања која прелази два милиметра годишње. Ефекти слегања у будућности су потенцијална оштећења инфраструктуре и повећани ризици од поплава”, нагласио је Оксенхен
(РТС)
