Veneru se dugo smatralo Zemljinim zlim blizancem. Iako su obe planete otprilike iste veličine i nastale su u istom delu Sunčevog sistema, Venera je znatno negostoljubivija za život kakav poznajemo. Njene površinske temperature mogu doseći i 480 Celzijusovih stepeni, oblaci su sastavljeni od sumporne kiseline, a atmosferski pritisak na tlu gotovo je 100 puta veći od Zemljinog, što odgovara onome na dubini od 900 metara pod vodom. Ispod svih tih ekstremnih uslova, kako sugeririše međunarodni tim istraživača u novom naučnom radu prihvaćenom za objavu u časopisu Icarus, planeta bi mogao skrivati goleme šuplje strukture ispunjene lavom, piše Futurism. Takozvaene cevi od lave, koje nastaju kao nusprodukt vulkanske aktivnosti nakon povlačenja tekuće lave, na Zemlji su uobičajena pojava, a veruje se da postoje i na Mesecu i Marsu. Iako na Veneri ne bi mogle poslužiti kao skloništa za svemirske putnike zbog previše ekstremnih uslovs za bilo kakvu ljudsko prisustvo, argumenti u prilog njihovom postojanju sve su snažniji. Jedan od razloga je površinska gravitacija, koja iznosi oko 91 posto Zemljine, što omogućuje da cevi široke i do jednog kilometra budu strukturno stabilne. „Naši rezultati sugerišu da cevi od lave široke nekoliko stotina metara mogu ostati stabilne, a te dimenzije se podudaraju s posmatranim veličinama venerijanskih kanala”, navodi se u naučnom radu.
Istraživači pozivaju na buduće misije sa sposobnostima snimanja u višoj rezoluciji i geofizičkog istraživanja da se traže nizovi jama, kružna udubljenja pronađena na nekoliko planetarnih tela, takozvani svetlarnici, odnosno vertikalni otvori koji vode u podzemne kanale, i podzemne šupljine. Koristili su koristili uobičajenu tehniku, analizu graničnih konačnih elemenata (FELA), da procene gornje granice veličina cevi od lave koje bi mogle postojati na Venerinoj površini. Ovi nalazi se nadovezuju na prethodne studije koje su pokušale da modeliraju eksplozivni vulkanizam planeta. Studija sprovedena prošle godine takođe je zaključila da bi cijevi od lave doista mogle postojati na planeti. „Cevi od lave na Zemlji imaju manji volumen, na Marsu nešto veći, a na Mesecu još veći. A onda imamo Veneru, koja u potpunosti odudara od tog trenda i pokazuje naznake cevi sa izuzetno, izuzetno velikim volumenom”, rekla je prošle godine istraživačica sa Univerziteta u Padovi Barbara de Tofoli, a preneo je New Scientist. Neposredna potvrda postojanja ovih ogromnih kanala mogla bi se pokazati veoma teškom. Osim ekstremnih uslova na površini, planeta je prekriven debelim slojem gustih oblaka, što analizu njene površine iz orbite čini velikim izazovom. Uprkos tome, Nasina misija DAVINCI (Deep Atmosphere Venus Investigation of Noble gases, Chemistry, and Imaging), čije je lansiranje okvirno zakazano za 2030. godinu, uključivaće orbiter i atmosfersku sondu za istraživanje površine. Dodatna misija, nazvan VERITAS (Venus Emissivity, Radio Science, InSAR, Topography, and Spectroscopy), osmišljena je za skeniranje površine pomoću bliskoinfracrvenih i radarskih instrumenata visoke rezolucije.
(Ilustracija NASA/JPL-Caltech)
(Indeks)
