Nova saznanja upućuju na to da voda na Zemlji verovatno nije došla iz svemira, već da je rezultat unutrašnje hemije same planete.
Godinama je uvriježena hipoteza da je voda na Zemlju stigla na asteroidima koji su bombardovali njenu površinu u r ranim fazama formiranja planete. Međutim, novo istraživanje naučika sa Univerziteta Oksford ozbiljno je dovelo u pitanje tu ideju. Naime, rezultati objavljeni u časopisu Icarus uverljivo sugerišu da je Zemlja već u toku nastanka imala dovoljno vodonika, ključnog elementa za stvaranje vode i da on nije morao doći spolja.
Tim sa Oksforda analizirao je retku vrstu meteorita poznatu kao enstatit-hondrit, čiji je sastav sličan onome od kojeg je nastala rana Zemlja pre 4,55 milijardi godina. To je logično jer su se planeta i meteori formirali iz istog materijala. Fokus istraživanja nove studije bio je na uzorku nazvanom LAR 12252, pronađenom na Antarktiku.
Korišćenjem napredne metode rendgenske apsorpcijske spektroskopije (HANES) u postrojenju u Harvelu istraživači su otkrili da meteoritska masa sadrži znatne količine vodonikovog sulfida odnosno sumporovodonika (H₂S). Ključno je to što su ti molekuli bili unutrašnjeg porekla, dakle što nisu rezultat kontaminacije nakon pada na Zemlju. To ukazuje na da je materijal od kojeg je nastala Zemlja bio znatno bogatiji vodonikom nego što se dosad mislilo.
Glavni autor studije Tom Baett rekao je da su on i saradnici bili oduševljeni kad su otkrili vodonikov sulfid, i to gde ga nisu očekivali. „Ovo istraživanje snažno podržava ideju da je voda na Zemlji izvorna – rezultat materijala od kojeg je planeta nastala”, izjavio je. Molekuli vode sastoje se od vodonika i kiseonika, a poreklo tog vodonika već je decenijama predmet naučnih rasprava.
Dosad se smatralo da je Zemlja u ranoj fazi svojeg postojanja bila previše suva i da je potreban vodonik donesen asteroidima u prvih stotinak miliona godina. Međutim, novo istraživanje tvrdi suprotno. Jedno prethodno, koje je predvodio tim francuskih naučnika, identifikovalo je tragove vodonika unutar istog meteorita – u organskim tvarima i nekristalnim delovima hondrula (milimetarskih kuglastih struktura unutar meteorita). No ostatak vodonika nije bio objašnjen, što je značilo da nije bilo jasno potiče li iz samog meteorita ili je reč o onečišćenju sa Zemlje
Oksfordov tim posumnjao je da bi znatne količine vodpnika mogle biti povezane sa sumporom koji u meteoritu postoji u izobilju. Pomoću sinhrotrona usmerili su snažan snop rendgenskih zraka na strukturu meteorita tražeći jedinjenja koja sadrže sumpor. Kod prvog skeniranja uzorka tim se usredsredio na nekristalne delove hondrula, gde je vodonik ranije već pronađen. No kada su slučajno analizirali materijal neposredno van jedne od tih hondrula – sastavljen od izuzetno fine (submikrometarske) matrice – otkrili su da je upravo ta matrica veoma bogata sumporvodonikom. Analiza je pokazala da je količina vodonika u matrici bila čak pet puta veća nego u nekristalnim delovima.
Suprotno tome, u drugim delovima meteorita, gde su se nalazile pukotine i znaci očitog onečišćenja sa Zemlje (npr. rđa), bilo je vrlo malo ili nimalo vodonika. To pokazuje vrlo malu verovatnoću da su jedinjenja sumporvodonika koje je tim otkrio potekli sa Zemlje. Budući da je proto-Zemlja bila sastavljena od materijala sličnog enstatit-hondritima, to ukazujeda je do trenutka kad je planeta postala dovoljno velika da je počnu pogađati asteroidi, već imala dovoljne zalihe vodonika da se objasni današnja količina vode na Zemlji. Drugim rečima, ako je Zemlja već u nastanku sadržala obilje vodonika, to znači da je imala moć za stvaranje vode i bez asteroida.
Profesor Džejms Brajson, koautor studije, izjavio je da je temeljno pitanje za planetarne naučnike kako je Zemlja postala ovakva kakvu je danas poznajemo: „Sad verujemo da je materijal od kojeg je nastala – što možemo proučavati na ovakvim retkim meteoritima – bio znatno bogatiji vodonikom nego što smo ranije mislili”.
Nova saznanja upućuju na to da voda na Zemlji verovatno nije došla iz svemira, već da je rezultat unutrašnje hemije same planete. Ako se ova pretpostavka potvrdi dodatnim istraživanjima, mogla bi potpuno promeniti razumevanje ne samo Zemljine prošlosti, već i mogućnosti za nastanak života na drugim planetama.
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
