Studija podataka o mortalitetu iz 35 zemalja otkrila je da je tokom vrućeg leta 2022. u Evropi zabilježeno 56 posto više smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom među ženama nego među muškarcima. Sličan trend pokazuju i noviji podaci iz Nemačke, gde je zabeležena sezona s najviše smrtnih slučajeva od vrućine od 2016. godine, a i među njima bilo je više žena. Institut Robert Koh to pripisuje činjenici da one čine veći udeo u najstarijim urastima, piše DW. Mediji, međutim, naglasak često stavljaju na hormonalno tumačenje, prema kojem su ženska tela manje prilagođena vrućini jer se manje znoje, imaju više telesne masti, a progesteron im podiže bazalnu temperaturu.
Naučnici koji proučavaju uticaj toplote na ljudski organizam kažu da je to uglavnom netačno. „Studije obično pokazuju tek neznatno veću osetljivost na kod žena u poređenju s muškarcima. To zapravo nije naročito snažan pokazatelj”, objašnjava Aleksandra Šnajder iz Instituta Helmholc u Mihenu. Male razlike postoje: žene imaju nižu stopu znojenja, manju površinu kože u odnosu na veličinu tela i drugačiju raspodelu masti, što deluje na termoregulaciju. Hormoni, takođe, igraju ulogu, ali neujednačeno tokom života. Naučnica ukazuje na specifičnu grupu, a to su žene u postmenopauzi kada raste kardiovaskularni rizik. Starije žene s postojećim srčanim oboljenjima verovatno su u najvećem riziku. No, čak ni u tim slučajevima ona ne smatra da je biologija glavni uzrok: „Životni uslovi i društveno okruženje u kojem žene žive po svemu sudeći predstavljaju veći rizik od samih razlika u hormonskom statusu”.
Tobi Mindel, profesor na Univerzitetu Brok u Kanadi koji proučava ekstremne uslove za ljudski organizam, smatra da je uticaj biologije preuveličan. Ključni faktori koji određuju kako se osoba nosi s toplotnim talasom su uzrast, veličina tela, kondicija i uobičajene fizičke aktivnosti, a ne biološki pol. Znojenje je dobar primer. Iako se žene manje znoje, ono ih ne čini osetljivijima jer to nadoknađuju na drugi način. „Žene znatno bolje usmeravaju krvotok ka koži, odnosno pokreću vazodilataciju”, tumači Mindel. Njihovi krvni sudovi se šire uspešnije i prenose toplotu na površinu, odakle ona isparava. Trudnoća je još jedan primer. Mnogi pretpostavljaju da je opasna, ali događa se suprotno. „Kako trudnoća napreduje, telo žene zapravo postaje bolje u podnošenju toplote“, naglašava Mindel, povlačeći jasnu granicu između fiziologije i okolnosti.
Ako razlika nije primarno fiziološka, gde se krije uzrok? Lori Parsons, istraživač sa Rojal Holovej univerziteta u Londonu, proučava kako se toplotni stres odražava u ekonomiji – u građevinarstvu, fabrikama odeće, poljoprivredi, transportu i uličnoj prodaji. U tim sektorima žene provode 30 do 50 posto više svog radnog vremena iznad praga toplotnog stresa nego muškarci. U građevinarstvu, kada se upoređuju muškarci i žene na istom poslu, ta brojka raste na oko 50 odsto. U zemljama poput Indije, Bangladeša ili Kambodže one čine ogroman deo radne snage na građevini i obično obavljaju najteže, pomoćne poslove: mešaju malter, nose vreće cementa i prenose cigle na glavi po najjačem suncu. Razlozi su, prema njegovim rečima, strukturne prirode. Žene za isti posao često nose više odeće, a muškarci su samopouzdaniji kada traže pauzu. Tamo gde je rad muškaraca vidljivo naporan, on se prepoznaje kao rizik od vrućine i nagrađuje odmorom. S druge strane, rad žena je ujednačeniji, manje očigledno iscrpljujući i za njega nema takvih olakšica.
Parsons ističe: „Toplotni stres kod žena je stalan, ali manje vidljiv jer nema istih uočljivih vrhunaca u toku radnog dana”. Kada se smena završi, muškarci se odmaraju, a žene kuvaju, čiste i brinu o deci. Vrućina isto tako smanjuje zaradu: radnici pod toplotnim stresom su oko 30 posto manje produktivni u sektoru proizvodnje odeće. Prema mišljenju Lorija Parsonsa, polazna pretpostavka je pogrešna: „Toplotni stres nije atmosfersko, to je društveno stanje koje se događa u određenim atmosferskim okolnostima”.
(Ilustracija Lucija Ocko/PIXSELL)
(Indeks)
