Odranije je poznato da su inteligentni, ali ne u tolikoj meri – gavrani, koji su oportunistički strvinari, ne zadovoljavaju se samo praćenjem predatora, već i mapiraju i pamte mesta gde je plen napadnut, otkrio je u međunarodni tim istraživača. U studiji objavljenoj u časopisu Science istraživači pokazuju da ove ptice iz porodice vrana mobilišu vrlo sofisticirane sposobnosti navigacije i prostornog pamćenja da postignu svoje ciljeve. „Iako su poznati po svojoj inteligenciji, bilo je zapanjujuće videti kako se ove kognitivne veštine razvijaju u većoj meri u prirodi”, rekao je Matijas-Klaudio Loreto, glavni autor. Studija je sprovedena u srcu poznatog parka Jelouston, prostranog zaštićenog područja na zapadu SAD, gde su vukovi ponovo uvedeni u divljinu sredinom devedesetih nakon sedam decenija. „Ovaj rad ne bi bio moguć nigde drugde”, dodao je Džon Marzluf, profesor nauka o divljim životinjama na Univerzitetu u Vašingtonu i koautor studije.
Da bi ih pratili, istraživači su pričvrstili male GPS uređaje na 69 gavrana, što je impresivan broj s obzirom na teškoće s kojima se ove vrlo inteligentne i nepoverljive ptice mogu uhvatiti. „Najmanja promena u njihovom okruženju može ih učiniti sumnjičavim”, naglasio je profesor Loreto, specijalista za bihevioralnu biologiju na Univerzitetu veterinarske medicine u Beču. Tim je takođe imao podatke o kretanju 20 vukova u parku, koji su bili opremljeni ogrlicama za praćenje.
Tokom dve i po godine istraživači su primetili samo jedan slučaj gavrana koji prati vuka duže od sat vremena, s obzirom na to da se vrlo brzo pojavljuju na mestima gde je životinju upravo ubio predator. Detaljna analiza pokazala je da se u stvarnosti gavrani vraćaju na mesta gde vukovi obično napadaju svoj plen, što ukazuje na to da su ove ptice razvile i zapamtile neku vrstu mape tih resursa. Neke vrane prelete i do 155 kilometara u jednom danu da stignu do područja gde kao da očekuju leševe Gavrani takođe lociraju sveže ubijeni plen zahvaljujući određenim signalima, poput vučjeg zavijanja. Prema istraživačima, oni se prvenstveno oslanjaju na svoje pamćenje.
„Imaju mnogo šire znanje nego što smo mislili da je moguće”, istakao je Džon Marzluf, dodavši da je iznenađen ovim otkrićem. Lovišta vukova nisu nasumično raspoređena, napominje Matijas-Klaudio Loreto, već su koncentrisana u određenim sektorima, poput ravnica i otvorenih dolina. Dakle, gavrani se mogu setiti prošlih obroka ili uočiti indirektne znake, poput kostiju, da bi izgradili svoje mentalne mape. Iako je odnos između vuka i gavrana u popularnoj kulturi prikazan kao skladan, ovi nalazi ukazuju na to da je on u stvarnosti prilično neuravnotežen, podvlači Džon Marzluf: „Gavrani imaju mnogo više koristi od ovog sporazuma nego vukovi”. Istraživači su zaista primetili kako vukovi teraju gavrane šapama, a neki čopori čak idu toliko daleko da ovaj zadatak dodeljuju jednom od svojih članova.
Gavrani, koji mogu poneti 200 grama mesa, efikasni su strvinari, ali su i bučni i stoga reskiraju privlačenje drugih strvinara u ta područja, na štetu vukova. Profesor Marzluf veruje da bi nedavna studija mogla utrti put novim istraživanjima o tome kako mlade vrane razvijaju ovo sofisticirano znanje:“Gavrani su oduvek fascinirali ljude, ali nikada nismo očekivali da mogu pamtitiinformacije koje pokrivaju hiljade kvadratnih kilometara u svojim mozgovima, koji su jedva veći od vrhova naših palčeva. Potcenili smo ih”,
(Ilustracija Shutterstock)
(Kliks)
