vlastitu atmosferu, ali se čini da mu Zemlja velikodušno pozamljuje svoju već milijardama godina. Nova studija otkriva kako magnetsko polje naše planete možda usmerava čestice iz svoje atmosfere na Mesečevu površinu, piše Science Alert. Naučnike je dugo zbunjivalo iznenađujuće obilje elemenata, posebno azota, pronađeno u regolitu – finoj, stenovitoj prašini koja prekriva Mesečevu površinu. Uzorci koje su doneli astronauti misija „Apolo” pokrenuli su brojna pitanja o njihovom poreklu. Iako je solarni vetar jedan od mogućih izvora tih materija, sam po sebi ne može objasniti zabeležene kolčine. Udarci sićušnih meteorita takođe doprinose promenama na Mesečevoj površini, ali ni to nije bilo dovoljno objašnjenje.
Naučnici su ranije pretpostavljali da je Zemljina atmosfera mogla biti izvor samo u davnoj prošlosti, pre nego što je razvila svoje magnetsko polje. Verovalo se da je to polje, jednom kad se formiralo, zarobilo većinu atmosferskih čestica i sprečilo njihov beg ka Mesecu. Međutim, nova studija, koju su sproveli astrofizičari sa Univerziteta u Ročesteru, dovodi u pitanje tu pretpostavku. Oni su simulirali dva scenarija: model rane Zemlje bez magnetskog polja i s jačim solarnim vetrom i model moderne Zemlje s jakim magnetskim poljem i slabijim solarnim vetrom. Na iznenađenje mnogih, scenario moderne Zemlje pokazao se kao bolje objašnjenje. Proces funkcioniše tako što solarni vetar izbacuje nabijene čestice iz gornjih slojeva atmosfere, koje zatim putuju duž linija magnetskog polja naše planete.
Zemljina magnetosfera nije savršena kugla, već je zbog stalnog pritiska solarnog vetra oblikovana poput repa komete. Kada Mesec na svojoj putanji prođe kroz taj magnetski rep, čestice iz Zemljine atmosfere talože se na njegovoj površini. Prethodne studije već su ukazale na sličan mehanizam koji bi mogao dostavljati kiseonik na Mesec, stvarajući uslove za nastanak vode, čak i rđe. Nova studija sugeriše da se ovaj proces odvija milijardama godina, što je dalo dovoljno vremena da se pomenute čestice nagomilaju u regolitu. Budući da se Zemljina atmosfera tokom tog dugog razdoblja drastično menjala, Mesečeva površina mogla bi čuvati svojevrsnu vremensku kapsulu – vredne podatke o prošlosti naše planete. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications Earth & Environment.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
