Sintagma u naslovu je besumnje preuveličana, i to nije prvina ni u novinarstvu, ni izdavaštvu uopšte. Ali priznaćete, poštovani čitaoci, da je malo ko od vas (možda niko) znao da se slavni Čarls Darvin, utemeljivač teorije evolucije, zanimao za kvantnu fiziku. Ja nisam imao to na umu ni u nagoveštaju, i sad mi je lakše. Iskreno se nadam da će, barem, fizičari pohrliti da je provere, a to je napisao najbolji od njihovog soja, a našeg roda. Novi broj „Galaksije” je pred vama (ili u vašim rukama), pa ne oklevajte da još štošta otkrijete.
SAVITLJIVI SVEMIR
Stalna borba između širenja i skupljanja – između tamne energije i gravitacije – čini univerzum zaista zapanjujućim. Na nekim mestima izgleda kao da se prostor–vreme sabija ili presavija sāmo u sebe. Na drugim mestima ono se širi prema spolja, gotovo kao da se naduvava. Dakle, imamo posla sa univerzumom koji se istovremeno širi i skuplja – ali, kao kakva prevrnuta rukavica, izgleda da uvek zadržava isti oblik. Iako se čine suprotstavljane, ove dve sile su duboko povezane sa sāmom prirodom prostor–vremena.
Andrej Korenić
DARVIN KVANTNI FIZIČAR
Istraživao je Šredingerovu (Ervin) jednačinu godinu ili dve nakon njenog otkrića u nekim vrlo jednostavnim situacijama. U naučnom radu objavljenom 1927. on izračunava kako čestica koja se slobodno putuje treba da se kreće u kvantnoj fizici.
Vlatko Vedral
NEDOKUČIVI RIMAN
Matematičari su za „Rimanovu hipotezu” našli metafore za nju, poput: „opijum matematičara” ili „vrt zemaljskih uživanja”, aludirajući na triptih holandskog slikara Hijeronima Boša, na kojem je predstavljen idealan svet između raja (hipoteza) i pakla (nemogućnosti njenog dokaza).
Milan Tasić
NIJE REŠEN 400 GODINA
Problem najgušćeg pakovanja identičnih sfera, nepreklapajućih unutar određenog prostora, najstariji je u diskretnoj geometriji. Formulacija je veoma jednostavna, ali problem je izuzetno težak ukoliko se traži rešenje u zatvorenom obliku izraženo matematičkom formulom. U prilog tome govori i činjenica da je bilo potrebno skoro 400 godina od Keplerove postavke 1611. da se pakovanja sfera reši u trodimenzionalnom slučaju. Uspeo je to američki matematičar i ekspert u računarskim naukama Tomas Hejls 2005. posle niza prepravki uz primenu ogromne računarske snage. Optimalno pakovanje sfera našlo je iznenađujuću primenu u teoriji korekcije grešaka, što ga čini posebno važnim u savremenom dobu informatičkih komunikacija.
Miodrag Petković
NIJE U NAŠIM GENIMA
Ima još zavodljivih priloga determinističkog instinkta koji isključuju svaku slučajnost. Neurolozi sporadično tvrde da su locirali odgovarajući neuralni modul u temporalčnim lobusima mozga, koji su veći i aktivniji kod religioznih vernika. Uz objašnjenje da je hiperreligioznost osobina nekih tipova epilepsije temporalnog lobusa.
Esad Kučević
DUBOKO VREME
Presek horizontala i vertikala, a u središtu – čovek, najkompleksnija pojava u poznatom Univerzumu.
Goran Stanković
NEVIDLJIVI KIŠOBRAN
Možda su se materijali i dizajn promenili, ali je potreba da se zaštitimo od kiše opstala – baš kao i nekada, kada su naši preci posezali za prvim improvizovanim zaklonima pod krošnjama drveća.
Petar Nurkić
USKRS U PATENTIMA
Prepoznatljivi simboli poput uskršnjih jaja, zeca i verskih motiva često se koriste u komercijalne svrhe, ali specifične ilustracije, logotipi, ambalaža i unikatni proizvodi mogu biti pravno zaštićeni.
Nataša Milojević
ZAGONETKA JEDINICE
Podvucimo da istraživanja u ovom eseju predstavljaju početne korake u izbornoj forenzici parlamentarnih izbora u Srbiji u navedenom periodu. Zajedno s rezultatima istraživanja u citiranoj knjizi dr Zlatka Kovačića, ona potvrđuju postojanje sumnji u regularnost izbornog procesa, počev od 2012. godine. S druge strane, ta istraživanja podvlače potrebu za daljim analizama, uz primenu i drugih metoda izborne forenzike. Naravno, sve rečeno odnosi se i na izbore pre 2012.
Rajko Bukvić
SUMNJIVA PANDEMIJA
Priča ispričana u knjizi Venom Virus i one koje su o otrovima tropskih puževa pričali Američko ministarstvo pravde i Svetski ekonomski forum, predstvljaju elegantan primer predskazujućeg ili prediktivnog programiranja, koje je pomoću novina, radija, televizije, filmova, pa i književne fikcije nagovesgilo ono što će se desiti za vreme pandemije zvane kovid-19.
Milovan Šavija
(NE)VELIKI PRASAK?
Aktivna galaktička jezgra izbacivanjem materije i antimaterije iz svojih crnih rupa čine ovaj svet beskonačnim – novi izvori mase i naelektrisanja, novo cmax u odnosu na taj izvor. Astronomi već znaju za kvazare koji se od nas udaljavaju i brzinama većim od 0,9c. Sigurno ima i onih što izbacuju materiju jednu k nama, a drugu od nas. Tu materiju od nas ne možemo videti jer beži većom brzinom od našeg cmax, iz kosmosa kako ga vidimo, a koji je nastao tobože jednim jedinim „Velikim praskom”.
Milan Nešić
BOG KUKURUZA
Još fascinantnije je modelovanje idealnog lica i glave Boga kukuruza Mladog božanstva, neke vrste srednjeameričkog Adonisa, ujedno paragonu lepote i simbolu rasta i regeneracije.
Raško Radović
STEPENIČKO ISPITIVANJE
Za kompjuterski časopis, detaljno i nepristrasno testiranje računara i prateće opreme je jedini pravi način da čitaocima preporučite uređaje koji će najbolje odgovarati njihovim potrebama. Nije lako testirati nove uređaje, naročito kada se radi o tehnologiji koja tek dolazi – potrebno je znanje, ali i prostor, ljudi, oprema… U uslovima ograničenog budžeta dobre ideje su ključni adut – mnogo toga se može smisliti i u kućnim uslovima, uz veoma skromane trošak.
Dejan Ristanović
VEĆ VIĐENI PADOBRANI
Storija o padobranima i padobrancima počinje svima dobro poznatom crticom iz detinjstva našeg velikana Nikole Tesle (1856-1943), pa ću je, samo za one koji je slučajno još ne znaju, prepričati najkraće što mogu.
Miodrag Ivanišević
(Ilustracija Pixabay)
