Čini se da su neuroni koji projektuju NAc iz orbitofrontalnog korteksa mozga oni koji zapravo smanjuju našu želju za hranom i vodom, kada se aktiviraju upravo – uzimanjem droga.
Naučnici su identifikovali kako kokain i morfijum remete prirodnu želju kod čoveka za hranom i vodom. Novo otkriće pomaže da se objasni zašto upotreba droga koja izaziva zavisnost može kod čoveka nadjačati važnost čak i jela i pića, a i dovesti do novih načina lečenja tih zavisnosti. Tim istraživača sa Univerziteta Rokfeler i Medicinskog fakulteta Ajkan na Maunt Sinaju koristili su eksperimente na miševima da proučavaju odgovore na morfijum i kokain u delovima mozga koji se obično aktiviraju zbog gladi i žeđi.
„Decenijama smo znali da različite vrste hrane i droga, mogu da aktiviraju isti region mozga. Ali ono što smo upravo naučili je da utiču na nervnu aktivnost na zapanjujuće različite načine”, kaže neuronaučnik Džefri Fridman sa Univerziteta Rokfeler. „Jedan od velikih zaključaka do kojih smo došli je taj da neki lekovi, droga, ili supstance koje izazivaju zavisnost, imaju patološke efekte na nervne puteve, što onda poremećuje, recimo, fiziološki odgovor na konzumiranje obroka kada ste gladni ili pijete čašu vode kada ste žedni.”
Tim naučnika je mapirao moždane aktivnosti, i snimao aktivnost neurona kod miševa, a i aktivnosti pojedinačnih ćelija izmenjenih pomoću DNK sekvenci, da bi videli kako kokain i morfijum mogu da otmu neke prirodne želje i potrebe. Otkrili su da je nucleus accumbens (NAc) mozga važniji nego što smo mislili i za tipične funkcije i za reakcije za drogu. Čini se da su neuroni koji projektuju NAc iz orbitofrontalnog korteksa mozga oni koji zapravo smanjuju našu želju za hranom i vodom, kada se aktiviraju upravo – uzimanjem droga.
U kombinaciji s dopaminom i serotoninom, NAc koristi motivaciju, pozitivno pojačanje i zadovoljstvo da nam pomogne da nastavimo da radimo stvari zbog kojih se osećamo dobro. „NAc je ključni čvor u kojem osnovni dopaminoceptivni neuroni usmeravaju i poboljšavaju ponašanje životinja ka njihovim željenim ciljevima”, objašnjava neuronaučnik Boven Tan sa Univerziteta Rokfeler. „Ono što nismo uspeli da razumemo je kako ponovljena izloženost lekovima kvari te neurone, što dovodi do eskalacije ponašanja u potrazi za drogom i odustajanja od `zdravih` načina dolaska do zadovoljstva.”
Kokain – stimulans centralnog nervnog sistema i jedna od supstanci s najvećom zavisnošću za koju znamo – ima različite efekte na mozak od morfijuma, opioida koji ublažava bol. Istraživači su otkrili da kokain i morfijum aktiviraju određenu podgrupu neurona kod miševa, od kojih se većina preklapa sa neuronima koji reaguju na prirodne nagrade, odnosno zadovoljstva koje se, u ovom slučaju odnose na uživanje u hrani i piću, što su prirodni načini zadovoljenja osnovnih ljudskih potreba.
Ali ti neuroni koji se poklapaju – postali su aktivniji kada su miševima davali kokain ili morfijum u poređenju sa situacijom kada su im davali hranu ili vodu. Ponovljeno izlaganje drogi postepeno je promenilo ponašanje miševa. Postali su više zainteresovani za kokain i morfijum, a manje za običnu hranu i vodu.
„Praćenjem miševa, pokazali smo da se, ne samo slične ćelije aktiviraju u različitim vrstama uživanja, već i da kokain i morfijum izazivaju u početku jače reakcije od hrane ili vode, a to se zapravo povećava sa učestalijom i povećanom izloženosti tim supstancama”, naglašava neuronaučnik Kejleb Braun sa Ajkan univerziteta. Nakon prestanka davanja droga, te iste ćelije pokazuju neorganizovane odgovore na prirodne stimulanse, i dolazi do negativnih afektivnih stanja.
Razumevanje mehanizma o tome – kako droge koje izazivaju zavisnost mogu da dovedu do zbunjenosti veoma dobro koordinisanog sistema koji obično povezuje fiziološke potrebe sa ponašanjem povezanim sa apetitom, moglo bi da znači da treba da pronađemo bolje načine za upravljanje zavisnošću, koja trenutno ima malo efikasnih tretmana. Istraživanje je objavljeno u časopisu Science.
(RTS
