Чини се да су неурони који пројектују NAc из орбитофронталног кортекса мозга они који заправо смањују нашу жељу за храном и водом, када се активирају управо – узимањем дрога.
Научници су идентификовали како кокаин и морфијум ремете природну жељу код човека за храном и водом. Ново откриће помаже да се објасни зашто употреба дрога која изазива зависност може код човека надјачати важност чак и јела и пића, а и довести до нових начина лечења тих зависности. Тим истраживача са Универзитета Рокфелер и Медицинског факултета Ajкан на Маунт Синају користили су експерименте на мишевима да проучавају одговоре на морфијум и кокаин у деловима мозга који се обично активирају због глади и жеђи.
„Деценијама смо знали да различите врсте хране и дрога, могу да активирају исти регион мозга. Али оно што смо управо научили је да утичу на нервну активност на запањујуће различите начине”, каже неуронаучник Џефри Фридман са Универзитета Рокфелер. „Један од великих закључака до којих смо дошли је тај да неки лекови, дрога, или супстанце које изазивају зависност, имају патолошке ефекте на нервне путеве, што онда поремећује, рецимо, физиолошки одговор на конзумирање оброка када сте гладни или пијете чашу воде када сте жедни.”
Тим научника је мапирао мождане активности, и снимао активност неурона код мишева, а и активности појединачних ћелија измењених помоћу ДНК секвенци, да би видели како кокаин и морфијум могу да отму неке природне жеље и потребе. Открили су да је nucleus accumbens (NAc) мозга важнији него што смо мислили и за типичне функције и за реакције за дрогу. Чини се да су неурони који пројектују NAc из орбитофронталног кортекса мозга они који заправо смањују нашу жељу за храном и водом, када се активирају управо – узимањем дрога.
У комбинацији с допамином и серотонином, NAc користи мотивацију, позитивно појачање и задовољство да нам помогне да наставимо да радимо ствари због којих се осећамо добро. „NAc је кључни чвор у којем основни допаминоцептивни неурони усмеравају и побољшавају понашање животиња ка њиховим жељеним циљевима”, објашњава неуронаучник Бовен Тан са Универзитета Рокфелер. „Оно што нисмо успели да разумемо је како поновљена изложеност лековима квари те неуроне, што доводи до ескалације понашања у потрази за дрогом и одустајања од `здравих` начина доласка до задовољства.”
Кокаин – стимуланс централног нервног система и једна од супстанци с највећом зависношћу за коју знамо – има различите ефекте на мозак од морфијума, опиоида који ублажава бол. Истраживачи су открили да кокаин и морфијум активирају одређену подгрупу неурона код мишева, од којих се већина преклапа са неуронима који реагују на природне награде, односно задовољства које се, у овом случају односе на уживање у храни и пићу, што су природни начини задовољења основних људских потреба.
Али ти неурони који се поклапају – постали су активнији када су мишевима давали кокаин или морфијум у поређењу са ситуацијом када су им давали храну или воду. Поновљено излагање дроги постепено је променило понашање мишева. Постали су више заинтересовани за кокаин и морфијум, а мање за обичну храну и воду.
„Праћењем мишева, показали смо да се, не само сличне ћелије активирају у различитим врстама уживања, већ и да кокаин и морфијум изазивају у почетку јаче реакције од хране или воде, а то се заправо повећава са учесталијом и повећаном изложености тим супстанцама”, наглашава неуронаучник Кејлеб Браун са Ајкан универзитета. Након престанка давања дрога, те исте ћелије показују неорганизоване одговоре на природне стимулансе, и долази до негативних афективних стања.
Разумевање механизма о томе – како дроге које изазивају зависност могу да доведу до збуњености веома добро координисаног система који обично повезује физиолошке потребе са понашањем повезаним са апетитом, могло би да значи да треба да пронађемо боље начине за управљање зависношћу, која тренутно има мало ефикасних третмана. Истраживање је објављено у часопису Science.
(РТС
