Око звезда с различитим светлосним условима могао би се развити другачији облик живота. Стога су у Институту Карл Сеган на Корнел универзитету прикупили више од 20 врста бактерија које упијају светлосну енергију путем пигмента каротеноида.
Kада помислимо на планету на којој потенцијално буја живот, вероватно нам прво на памет падне небеско тело којим доминира плава и зелена боја. Но, научници се с тим не слажу и сматрају да би, у потрази за ванземаљским животом, требало потражити љубичасте планете. Иако се идеја чини чудном, њен темељ заправо почива на земаљској биологији. Наша планета је зелена због хлорофила, зеленог пигмента у биљкама. Али фотосинтетске бактерије које живе у условима слабог осветљења обично су љубичасте боје да би максимално искористиле инфрацрвено зрачење.
„Љубичасте бактерије могу напредовати у широком распону услова, што их чини једним од најбољих кандидата за врсту живота која би могла доминирати разним световима. А због црвених звезда би могле имати јако повољне услове за фотосинтезу”, каже астробиолошкиња Лихија Фонсека Коељо из Института Карл Сеган на Универзитету Корнел у САД, а преноси Science Alert.
Наше Сунце спада у спектралну класу жутог патуљка. Његова светлост је заправо беле боје, али због позиције на обзорју и распршења светлости изгледа жуто (понекад и нараџчасто или црвенкасто). Kада се приближи крају живота, оно ће експандирати у дивовску црвену звезду, наводи НАСА. Толико ће нарасти да ће дословце прогутати Меркур и Венеру, можда и Земљу. Но, до тога је далек пут. Сунце би требало жарити и палити још пет милијарди година пре него што се, након ширења, смањи и постане бели патуљак.
Бели патуљак, заправо, описује коначни стадијум звезда мале масе, међу којима је Сунце. Иако је оно сада милион пута веће од Земље, бели патуљци су отприлике величине наше планете. Међутим, Сунце не спада у најзаступљеније звезде у нашој галаксији. Највише има оних мањих и црвенијих које емитују мање топлоте и светлости. Црвени патуљци чине скоро 75 посто свих звезда у Млечној стази, стога постоји велика шанса да се ванземаљски живот развије на егзопланети који кружи око „црвеног сунца”.
Истраживачи из Института Kарл Сеган су стога кренули да начине каталог различитих облика живота да утврде на који начин би се они могли развијати у окружењу црвеног патуљка и како бисмо их ми перципирали, односно уочили издалека. Хлорофил на Земљи није само у биљкама, такође га имају цијанобактерије (најстарији фотосинтетски организми на Земљи). То није случајно. Он се налази у хлоропласту, а сматра се да су хлоропласти настали из древних цијанобактерија које су ушле у ендосимбиозу са ћелијом и преузеле њену исхрану фотосинтезом.
Но, око звезда с различитим светлосним условима могао би се развити другачији облик живота. Стога су Коељо и колеге прикупили више од 20 врста бактерија које упијају светлосну енергију путем пигмента каротеноида. Ови микроорганизми добро напредују на црвеном и инфрацрвеном светлу, користећи бактериохлорофиле што апсорбују таласне дужине светлости које не употребљавају биљке или цијанобактерије и не производе кисеоник. Стручњаци су мерили пигменте различитих бактерија и креирали моделе ванземаљских светова с различитим површинским и атмосферским условима. У свим случајевима бактерије су узроковале стварање интензивне нијансе светлости на планети које би се потенцијално могле открити издалека.
Микроби због каротеноида, зависно од врсте бактерија, могу бити више наранџасти, црвенкасти или смеђи. Богата популација таквих бактерија могла би обојити егзопланету у хладније нијансе, што би представљало назнаку постојања неког облика фотосинтезе. „С обзиром на то да љубичасте бактерије могу напредовати у толиком распону различитих услова, лако је замислити да би на многим удаљеним световима љубичаста могла бити нова зелена”, објаснила је астробиолошкиња Лиса Kалтенегер, директорка Института Карл Сеган.
Истраживање Purple is the new green: biopigments and spectra of Earth-like purple worlds објављено је у часопису Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters.
(Иустрација Shutterstosk)
(Индекс)
