Iako su laboratorijski rezultati ispitivanja mRNA vakcine impresivni, ljudski organizam i imunološki odgovor znatno su složeniji nego ogledi u epruvetama ili na laboratorijskim životinjama.
Marija je jedna od najsmronosnijih zaraznih bolesti današnjice – godišnje se zaraze stotine miliona ljudi, a prema podacima iz 2021. ona uzrokuje oko 600.000 smrti godišnje, najviše među decom u Africi.Naučnici već decenijama pokušavaju da osmisle delotvornu vakcinu, a prema novom istraživanju, objavljenom nedavno u uglednom časopisu Science, čini se da su na dobrom putu da naprave veliku prekretnicu u toj borbi.
Naime, istraživači iz više zemalja, uključujući Institut za medicinska istraživanja (WEHI) u Australiji, razvili su cepivo koje gotovo potpuno zaustavlja prenos ovog oboljenja. Malarija je parazitska bolest uzrokovana protozoom Plasmodium, a najopasnija vrsta je Plasmodium falciparum. Parazit ima složen životni ciklus koji, pored ostalog, podrazumeva ljudskog domaćina i komarca prenosnika, odnosno vektora. Kada insekt ubode čoveka, ubrizga mu sporozoite (infektivni oblik parazita) u krv. Sporozoiti putuju krvotokom i za 30 minuta ulaze u ćelije jetre (hepatocite). U njima se razmnožavaju aseksualno i stvaraju hiljade merozoita.
Nakon nekoliko dana, merozoiti izlaze iz jetre i ulaze u crvena krvna zrnca gde se i dalje razmnožavaju i uzrokuju simptome malarije – groznicu, umor itd. Kada komarac ubode zaraženog čoveka, parazit ponovo stiže u telo komarca u kojem se opet razmnožava i širenje se nastavlja Iako vakcine protiv malarije postoje, naučnici intenzivno rade na razvoju sve delotvornijih.
Međunarodni tim se u svojem novom istraživanju odlučio usredsrediti na sam izvor nevolje – razmnožavanje parazita. Istraživači su prvo otkrili kako tačno funkcioniše proteinski kompleks koji omogućuje razmnožavanje parazita unutar komaraca. Zatim su ustanovili da je moguće protivtelima sprečiti stvaranje navedenog kompleksa, pri čemu dolazi do gubitka sposobnosti komarčevih polnih ćelija da se oplode. Uočili su takođe da slična protivtela nastaju i u telu obolelih osoba tokom infekcije parazitom. Konačno su smislili mRNA cepivo – utemeljeno na sličnoj tehnologiji jao neke vakcine protiv Covid-19 – koje stimulišu nastanak takvih protivtela što blokiraju sam proces oplodnje parazita.
Rezultat u pretkliničkim studijama na životinjama bio je smanjenje stope prenosa parazita koji uzrokuje malariju za 99,7 %. U novoj studiji naučnici su koristili krioelektronsku mikroskopiju da u parazitu vizueliuju i iz njega izdvoje proteinski kompleks Pfs230 – Pfa48/45, ključan za oplodnju parazita unutar komarca. Ovaj uvid otkrio je precizne kontaktne tačke između ta dva proteina i tako pronašao novi cilj za cepivo.
Na temelju tih strukturalnih podataka, stvorena je mRNA vakcina koja kodira kritične oblasti. U laboratorijskim modelima, cepivo je indukovalo jaku reakciju protuvtela koja je, kada je komarac ubo cepljenu životinju, sprečila oplodnju parazita i zaustavila njegovu reprodukciju u komarcu, čime je prenos bolesti drastično smanjen.
Iako su laboratorijski rezultati impresivni, ljudski organizam i imunološki odgovor znatno su složeniji nego ogledi u epruvetama ili na laboratorijskim životinjama. Naučnike stoga čekaju još tri faze kliničkih ispitivanja. Prvo treba potvrditi bezbednost, odnosno da cepivo nema neželjenih nuspojava. Takođe dokazati imunogenost, odnosno da ono indukuje snažan i dugotrajan odgovor. Konačno utvrditi stvarnu uspešnost u pravim uslovima u raznolikim geografskim područjima, među različitim populacijama s drugačijim varijantama parazita.
Pre nego što se, dakle, cepivo može razmotriti za široku primenu, treba sprovesti temeljne kliničke studije na ljudima. Kada bi se potvrdilo kao delotvorno i sigurno, cepivo bi funkcionisalo kao blokator prenosa parazita. Osobe koje bi ga primile ne bi bile neposredno zaštićene od bolesti, ali bi njihova antitela sprečavala da se parazit razmnoži u komarcima, čime bi se prekinuo lanac zaraze.
Za sveobuhvatnu zaštitu idealno bi bilo ovu vakcinu kombinovati s tradicionalnim koje ciljaju krvne ili jetrene stadijume razvoja parazita da se ljudi zaštitite od napredovanja bolesti. Cepivo bi, dakle, bilo najuspešnije ako bi se integrisalo u višestepenu strategiju, jer bi se tako pokrile različite faze životnog ciklusa parazita. To bi bila velika prekretnica jer bi se dramatično smanjilo širenje malarije posebno u krajevima u kojima su alati za kontrolu, poput insekticida, postali manje uspešmi jer su komarci razvili otpornost.
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
