Naučnici su izvestili o iznenađujućem otkriću: otapanje morskog leda na Arktiku dramatično je usporilo u poslednjih 20 godina, bez statistički značajnog smanjenja površine od 2005. Ovaj fenomen događa se uprkos kontinuiranom rastu emisija ugljenika i sve većem zadržavanju toplote u atmosferi, piše The Guardian.
Istraživači veruju da su prirodne varijacije u okeanskim strujama, koje ograničavaju dotok tople vode na Arktik, verovatno uravnotežile uticaj globalnog otopljenja. Međutim, upozoravaju da je reč o privremenom predahu i da će se otapanje po svemu sudeći ponovo ubrzati, i to na otprilike dvostruko veću stopu od dugoročnog proseka u sledećih pet do deset godina.
Ovi nalazi ne znače da se arktički morski led oporavlja. Površina leda u septembru, kada doseže svoj godišnji minimum, prepolovila se od 1979. godine, otkad postoje satelitska merenja. Klimatska kriza ostaje nedvosmisleno stvarna, naglašavaju naulnici, a potreba za hitnim delovanjem da bi se izbegle najgore posledice ostaje nepromijenjena. Smatra se da su uzrok usporavanja višedecenijske fluktuacije struja u Atlantskom i Tihom okeanu. Uprkos tome, očekuje se da će Arktik kasnije u ovom stoleću ostati bez leda, što će ugroziti ljude i divlje životinje u tom području i dodatno pojačati globalno zagrevanje.
Dr Mark Ingland, koji je vodio studiju, rekao je: „Iznenađujuće je, kada se trenutno raspravlja o tome ubrzava li se globalno zagrevanje, da mi govorimo o usporavanju. Dobra vest je da su pre 10 do 15 godina, kada se gubitak morskog leda ubrzavao, neki ljudi govorili o Arktiku bez leda pre 2020. godine. Ali sada se [prirodna] varijabilnost prebacila na uglavnom poništavanje gubitka morskog leda. To nam je kupilo malo više vremena, ali je predah privremen – kada završi, to neće biti dobra vest“.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Geophyisical Research Letters, koristilo je dva različita skupa podataka o visini arktičkog morskog leda od 1979. do danas, a usporavanje je zabeleženo u svim mesecima. Klimatski modeli pokazuju da ovakvi događaji nisu izuzetno retki i da bi se trebalo dogoditi nekoliko puta tokom stoleća. Važno je napomenuti da sve simulacije pokazuju da se nakon usporavanja gubitak leda ponovo ubrzava.
Profesorka Džulijen Strouv sa Univerziteta Koledž u Londonu istakla je: „Znamo da klimatski zapisi, bilo da se radi o globalnim temperaturama ili morskom ledu, mogu ostati isti nekoliko godina zaredom kao rezultat unutrašnje klimatske varijabilnosti”. Njena analiza pokazuje da se za svaku tonu emitovanog CO2 gubi oko 2,5 kvadratna metra septembarskog leda.
Profesor Endrju Šeferd sa Univerziteta Nortambrija dodaje ključan podatak: „Znamo da se arktički morski ledeni pokrov takođe stanjuje, čak i ako se površina ne smanjuje, zapremina se i dalje smanjuje. Naši podaci pokazuju da se od 2010. prosečna oktobarska debljina smanjila za 0,6 centimeta godišnje”.
Slično usporavanje zabeleženo je i kod porasta globalne temperature nakon velikog El Ninja 1998. godine, što je nazvano pauzom, no posle toga usledio je nagli porast. Planeta je i tokom te pauze nastavila da akumulira toplptu. Ingland odbacuje svaku pomisao da ovo usporavanje dovodi u pitanje stvarnost klimatskih promena. „Klimatske promene su nedvosmisleno stvarne, uzrokovane ljudskim delovanjem i nastavljaju da predstavljaju ozbiljne pretnje. Temeljna nauka i hitnost klimatskih akcija ostaju nepromenjene.”
(Ilustracija EPA)
(Indeks)
