Kada pomislite na lešinare, na um padnu slike bolesti, prljavštine i propadanja. Stručnjaci kažu da su ove ptice neopravdano na lošem glasu. U supsaharskoj Africi žive četiri kritično ugrožene vrste supova, a neprofitna organizacija VulPro radi na njihovoj zaštiti. Prošlog meseca je preselila 160 kapskih i afričkih beloleđnih supova u novo stanište udaljeno 1.049 kilometara, u privatni rezervat.
Stručnjaci navode da postoji mnogo predrasuda o lešinarima. Prva je da su to prljave životinje. „Lešinari su veoma pedantni. Nakon hranjenja satima čiste perje jer ono mora biti u savršenom stanju za let”, rekla je Keri Volter, izvršna direktorka VulPro. Supovi su evoluirali u vrlo uspešne strvinare, sa izvrsnim vidom pomoću kojeg mogu pronaći lešine udaljene do šest kilometara. Imaju debele i jake kljunove kojima ogule leš u roku od nekoliko sati. Želuci su im izrazito kiseli i prepuni enzima kojih nema u drugim vrstama, pa mogu svariti što druge životinje ne mogu.
„U želucima uništavaju opasne patogene kao što su bakterije antraksa i bruceloze, što sprečava infekciju drugih životinja”, kazao je južnoafrički veterinar Johan Džubert. Da nema supova, unaokolo bi se sporije reciklirala tela uginulih životinja. „To može dovesti do nagomilavanjem štetnih bakterija i drugih patogena koji bi mogli dovesti do izbijanja bolesti mrđu ljudima ljudi i životinjama.” Tu su i posrednne posledice. Primerice, u Indiji od devedesetih prošlog veka opada broj lešinara, a porasla je populacija divljih pasa. Rezultat je znatan porast slučajeva besnila i smrti u minulih 20 godina.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
