Kада помислите на лешинаре, на ум падну слике болести, прљавштине и пропадања. Стручњаци кажу да су ове птице неоправдано на лошем гласу. У супсахарској Африци живе четири критично угрожене врсте супова, а непрофитна организација VulPro ради на њиховој заштити. Прошлог месеца је преселила 160 капских и афричких белолеђних супова у ново станиште удаљено 1.049 километара, у приватни резерват.
Стручњаци наводе да постоји много предрасуда о лешинарима. Прва је да су то прљаве животиње. „Лешинари су веома педантни. Након храњења сатима чисте перје јер оно мора бити у савршеном стању за лет”, рекла је Kери Волтер, извршна директорка VulPro. Супови су еволуирали у врло успешне стрвинаре, са изврсним видом помоћу којег могу пронаћи лешине удаљене до шест километара. Имају дебеле и јаке кљунове којима огуле леш у року од неколико сати. Желуци су им изразито кисели и препуни ензима којих нема у другим врстама, па могу сварити што друге животиње не могу.
„У желуцима уништавају опасне патогене као што су бактерије антракса и бруцелозе, што спречава инфекцију других животиња”, казао је јужноафрички ветеринар Јохан Џуберт. Да нема супова, унаоколо би се спорије рециклирала тела угинулих животиња. „То може довести до нагомилавањем штетних бактерија и других патогена који би могли довести до избијања болести мрђу људима људи и животињама.” Ту су и посреднне последице. Примерице, у Индији од деведесетих прошлог века опада број лешинара, а порасла је популација дивљих паса. Резултат је знатан пораст случајева беснила и смрти у минулих 20 година.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
