Konačno bi se moglo doznati sve o lobanji pronađenoj srasloj sa stenom u jednoj grčkoj pećini pre više od 60 godina. Najnovija analiza daje novi uvid u starost i poreklo, piše Science Alert. Novo datiranje minerala koji su okruživali i prekrili lobanju iz Petralone smešta je na najmanje 277.000 godina starosti. Istraživanje sugeriše da je reč o izumrlom hominidu koji je živeo u isto vreme kad i Homo neanderthalensis.
„S morfološkog gledišta”, piše tim predvođen geohronologom Kristofom Falgueresom iz Instituta za ljudsku paleontologiju u Francuskoj, „hominin iz Petralone čini deo zasebne i primitivnije grupe od razumnog čoveka i neandertalca, a nova procena starosti pruža dodatnu potporu za suživot ove populacije uz evoluirajuću neandertalsku lozu u kasnijem srednjem pleistocenu Evrope”.
Lobanja je otkrivena još 1960. u špilji Petralona, nedaleko od Soluna. Pronađena je u zaštićenoj tami unutrašnje komore, srasla sa zidom zbog postupnog nakupljanja kalcita, pri čemu joj je stalagmit virio s čela poput roga jednoroga. Iako joj je nedostajala donja vilica, ovaj jedinstveni način očuvanja zaštitio ju je hiljadama godina, pružajući paleontolozima gotovo netaknut primerak za proučavanje.
Međutim, naučnici se decenijama nisu mogli složiti o čemu se tačno radi. Procene starosti kretale su se u ogromnom rasponu, od 170.000 do čak 700.000 godina, dok su je analize svrstale kao Homo sapiens, Hom neandethalensis ili Homo heidelbergensis, zavisno od istraživanja. Da bi rešili dugogodišnju zagonetku, Falgueres i saradnici okrenuli su se mineralima iz pećine. Koristili su preciznu tehniku nazvanu uranijum-torijumsko datiraunje, koja je moguća zahvaljujući specifičnim uslov ma u špiljama. Voda koja se proceđuje kroz stene taloži minerale, stvarajući slojeve kalcita poput stalagmita i stalaktita. Ti slojevi zarobljavaju sitne količine radioaktivnog uranijuma, koji se vremenom vrlo preciznom brzinom raspada u torijum.
Budući da se torijum ne otapa u vodi, sav pronađen u uzorku mora poticati od raspada uranijuma. Merenjem srazmere uranijuma i torijuma naučnici mogu tačno odrediti starost uzorka. Tim je ovom tehnikom datirao prvi sloj kalcita koji se formirao na lobanji. Rezultati su pokazali da bi lobanja, ako je od početka u kontaktu sa zidom špilje, bila stara između 277.000 i 539.000 godina. Ukoliko je tamo dospela kasnije, starost joj je između 277.000 i 410.000 godina.
Anatomija lobanje razlikuje se i od razumnog čoveka i od neandertalca, što otvara mogućnost da je pripadala jedinki vrste hajdelberškom čoveku, čije je mesto u porodičnom stablu hominida i dalje predmet rasprave. Lobanja pokazuje i upečatljive sličnosti s lobanjom pronađenom u pećini Kabve u Zambiji, koja je datirana na oko 300.000 godina i klasifikovana kao Homo heidelbergensis. To bi moglo pomoći u konačnoj identifikaciji lobanje iz Petralone.
„Naši rezultati datiranja matrice pričvršćene za lobanju iz Petralone sugerišu da, poput lobanje iz Kabvea, možda datira na oko 300.000 godina starosti, što je u skladu s njihovim opstankom u kasnijem srednjem pleistocenu”, pišu istraživači. Naučni rad je objavljen u časopisu Joutnal of Human Evolution.
(Indeks)
