Južnoafrički naučnici u biljci prvi put otkrili izuzetno retka lekovita jedinjenja – flavoalkaloide.
Istraživački tim sa Univerziteta Stelenboš iz Južnoafričke Republike nedavno je u listovima kanabisa otkrio retku grupu fenolnih jedinjenja koja se nazivaju flavoalkaloidima. Ranije nisu bili poznati kao sastavni deo, a reč je o jedinjenjima s potencijalno vrednim lekovitim svojstvima, što otvara nove mogućnosti za naučna istraživanja i eventualnu primenu u farmaciji. Istraživanje je objavljeno u renomiranom časopisu Journal of Chromatography A. Kanabis je zeljasta biljka iz porodice Cannabaceae, poreklom iz zapadne ili srednje Azije, koja se gaji već više od šest hiljada godina za različite svrhe – od proizvodnje tekstila do medicinske primene. Rod Cannabis pokazuje iuzetnu varijabilnost, a zbog učestalog ukrštanja i selektivnog uzgoja, razlike među sortama više nije moguće jasno uočiti golim okom. Znanstvenici se stoga sve više oslanjaju na hemijsku analizu sorti da bi ih razlikovali.
To je kemijski vrlo složena biljka – dosad je u vrstama identifikovano više od 500 različitih jedinjenja. Nagli globalni rast industrije kanabisa u svetu poslednjih nekoliko godina podstakao je pravi procvat naučnih ptoučavanja, u kojima su mnoga nova jedinjenja tek skoro otkrivena i opisana. Najviše pa u istraživanjima pridaje se fitokanabinoidima zbog psihoaktivnog i terapeutskog učinka, ali sve je više dokaza da kombinacije jedinjenja u kanabisu deluju uspešnije nego pojedinačno. Taj sinergijski učinak (entourage effect), naglašava važnost istraživanja drugih hrupa fitohemikalija u biljci, osim uobičajenih kanabinoida kao što su THC, CBD i drugi.
Kanabis, pored ostalog, sadrži fenolna jedinjenja, flavonoide, koja biljke stvaraju radi odbrane od stresa, UV zračenja i patogena, a poznata su po antioksidativnim, protivupalnim i antikancergenim delovanjima. No, dok su flavonoidi uobičajeni u biljkama, flavoalkaloidi, otkriveni u novoj studiji, izuzetno su retki u prirodi. Alkaloidi su grupa jedinjenja koja sadrže azot, a mnoga, uključujući kofein, morfijum, nikotin i druge, imaju snažno farmakološko delovanje. Flavoalkaloidi su fenolna jedinjenja koja kombinuju strukturu flavonoida s alkaloidnim, azotom bogatim segmentom. Upravo ta kombinacija čini ih retkim i zanimljivim za biomedicinu.
Iako njihov precizan biohemijski mehanizam još nije u celosti rasvetljen, antioksidatni i protivupalni potencijal koji imaju čini ih vrednim za dalja istraživanja. Voditeljka studije dr Magrit Miler, analitička hemičarka u LC-MS laboratoriji na Univetzitetu Stelenboš, i saradnici analizirali su listove i cvetove tri komercijalno gajene sorte kanabisa. Koristili su napredne tehnike –sveobuhvatnu dvodimenzionalnu hromatografiju tečnosti u kombinaciji s visokorezolucijskom masenom spektrometrijom. Magrit Miler kaže da je tražila novu primenu za metode koje je osmislila, nakon što su se pokazale uspešnim na grožđu, vinu i čaju od crvenog grma (roilbos): „Odlučila sam primeniti te metode na kanabis jer sam znala da je reč o hemijski složenom uzorku i da fenolna jedinjenja u kanabisu još nisu dovoljno istraženi”.
Taj pristup omogućio je da odvoje flavoalkaloide od brojnih, zastupljenijih flavonoida. Ukupno je identifikovano 79 fenolnih jedinjenja, od kojih je 25 prvi put zabeleženo u kanabisu, a 16 je klasifikovano kao flavoalkaloidi. Ti flavoalkaloidi pronađeni su pretežno u listovima jedne od proučavanih sorti kanabisa. Zahvaljujući sofistifikovanoj tehnologiji prvi put su izdvojeni flavoalkaloidi iz mora drugih, znatno zastupljenijih flavonoida.
Magrit Miler ističe da je analiza biljnih fenolnih jedinjenja zahtevna zbog njihove niske koncentracije i velike strukturne raznolikosti: „Većina biljaka sadrži izuzetno složene mešavine fenolnih jedinjenja, no dok su flavonoidi široko rasprostranjeni u biljnom svetu, flavoalkaloidi su u prirodi veoma retki”. Rukovodilac istraživačke grupe, profesor Andre de Vilijers, objasnio je da su upravo napredne metode omogućile novo otkriće: „Flavoalkaloidi postoje u izuzetno malim količinama, a bez dvodimenzionalne hromatografije jednostavno bi se izgubili”.
Dvodimenzionalna hromatografija je, inače, tehnika koja razfavaja jedinjenja u dve nezavisne faze, čime se postiže bolja preciznost u radu s kompleksnim smesama. Visokorezolucijska masena spektrometrija je postupak kojim se meri srazmera mase i naboja molekula. Visoka rezolucija znači da se mogu razlikovati jedinjenja vrlo sličnih masa. Do sada su listovi kanabisa često smatrani nusproduktom ili otpadom u industriji, jer je fokus bio na cvetovima i kanabinoidima. Novo istraživanje pokazalo je da mogu sadržavati dragocena, dosad nepoznata jedinjenja s potencijalom za farmaciju. Biće neophodno obaviti dalja istraživanja da bi se potvrdilo postojanje flavoalkaloida u kanabisu i proučila njihova hemijska svojstva i farmakološki potencijal. Sledeći koraci mogli bi uključiti izdvajanje, veštačku sintezu, testiranje biološke aktivnosti i eventualno razvoj novih lekova ili dodataka ishrani. Vremenom bi se takođe mogle identifikovati sorte kanabisa koje sadrže flavoalkaloid da bi se stvorili sojevi koji ih sadrže u većim koncentracijama.
(Ilustracija Shutterstock, Magriet Muller)
(Indeks)
