Резултати најновијег научног истразивања Медицинског факултета Универзитета у Kалифорнији указују на то да из генерације у генерацију људски мозак постаје све већи, пише научни портал JAMA Neurology. Проучавањем испитаника у тој студији закључено је да људи рођени седамдесетих година прошлог века имају скоро седам одсто већи мозак и 15 одсто већу мождану површину него особе рођене тридесетих година. Иако разлози за такве промене нису јасни, истраживачи верују да повећање величине мозга доприноси побољшању општег здравља и значајно смањује ризик болести деменције у познијој доби живота.
„По свему судећи декада у којој је неко рођен утиче на величину мозга као и дугорочно здравље овог важног органа, рекао је један од учесника истраживања професор Чарлс Декарли. Генетика има пресудну улогу у формирању и величини човечјег мозга, али добијени подаци указују да спољни фактори као што су социјални, културолошки и образовни имају значајан утицај на развој тог органа и његову запремину. Истраживање, које је резултат дугогодишњих студија у тој области, током којих је коришцена техника магнетне резонантне томографије (MRI), отпочело је 1948. године у америчком граду Фрамингтону, када је у том програму учествовало 5.200 жена и мушкараца од 30 до 62 године.
То истраживање траје већ 75 година и данас укључује и учеснике друге и треће генерације испитаника. Добијени резултати недвосмислено показују да су се код особа рођених седамдесетих година прошлог века, у односу на оне рођене четири до пет декада раније, догодиле промене, односо да су увећане поједине мождане регије. Процес увећавање је постојан и дешава се споро, али константно из деценије у деценију. У прилог тој тврдњи предочени су и подаци који показују да је просечна запремина мозга рођених тридесетих година износила 1.234 милилитра, док су особе рођене седамдесетих година прошлог века у просеку имале запремину мозга од 1.321 милилитар, односно за скоро седам одсто више.
У истом периоду забележено је и повећање просечне мождане површине са 2.056 на 2.104 квадратних центиметара. Такве промене величине и запремине мозга повезују се и са постепеним смањењем броја случајева Алцхајмерове болести и других облика деменције међу старијима. Претходне студије су показале да се у Сједињеним Америчким Дрзавама, упркос повећању броја становника, па самим тим и броја старијих особа, од седамдесетих година прошлог века број оболелих од болести деменције смањује за око 20 процената након истека сваке декаде.
(Илустрација Freeimages/Ros)
(Н1)
