Vreme na Marsu teče brže nego na Zemlji, a naučnici su sada precizno izračunali i za koliko. Prema istraživanju dvojice fizičara iz američkog Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST), satovi na „crvenoj planeti” u proseku svakoga dana žure za 477 mikrosekundi. Iako se razlika čini neznatnom, ključna je za buduće misije koje će zahtevati savršenu sinhronizaciju vremena između Zemlje, Meseca i Marsa, piše Science Alert.
Odgovor leži u Ajnštajnovoj teoriji opšte relativnosti, koja objašnjava kako masa utiče na vreme kroz takozvanu gravitacionu dilataciju. Jednostavnije rečeno, satovi pod uticajem jačeg gravitacionog polja otkucavaju sporije. Budući da Mars ima otprilike desetinu mase Zemlje i pet puta slabiju površinsku gravitaciju, vrme na njemu prolazi brže. Da bismo ovu razliku stavili u kontekst, možemo je uporediti s drugim primerima. Atomski satovi na GPS satelitima, zbog slabije gravitacije u orbiti, rade brže za 38 mikrosekundi dnevno u odnosu na one na Zemlji. Na površini Meseca, gde su naučnici već osmislili standard merenja vremena, satovi žure 56 mikrosekundi dnevno. Zašto je proračun za Mars složeniji?
Određivanje tačnog vremena za Mars pokazalo se znatno komplikovanijim. Kako objašnjava istraživač Bijunat Patla: „Problem tri tela je izuzetno složen. Sada se bavimo s četiri: Suncem, Zemljom, Mesecom i Marsom”. Osim slabije gravitacije, Mars je udaljeniji od Sunca, što znači da je podložan slabijem gravitacionom uticaju naše zvezde. Situaciju dodatno komplikuje njegova izrazito ekscentrična orbita, zbog koje doživljava veće promene u gravitacionom potencijalu. Zbog toga, dok prosečna razlika iznosi 477 mikrosekundi, ona tokom marsovske godine može varirati za dodatnih 266 mikrosekundi dnevno.
Uspostavljanje preciznih i skalabilnih vremenskih okvira nužno je za buduće operacije na Marsu, uključujući sletanje ljudske posade. „Možda će proći decenije pre nego što površina Marsa bude prekrivena tragovima lutajućih rovera, ali sada je korisno proučiti pitanja vezana za uspostavljanje navigacionih sistema na drugim planetama i mesecima”, kaže naučnik Nil Ešbi. Precizno merenje vremena van Zemlje biće temelj za komunikaciju, pozicioniranje i navigaciju, kako za misije na Mars, tako i za one na Mesec. Patla zaključuje naglašavajući važnost ovih otkrića: „Vreme je upravo pravo za Mesec i Mars. Ovo je najbliže što smo ikada bili ostvarenju naučno-fantastične vizije širenja širom Sunčevog sistema”.
(Ilustracuja NASA)
(Indeks)
