Научници сада тврде да упркос алармантном губитку не сведочимо катаклизми попут оне која је пре 66 милиона година избрисала диносауре.
Ново истраживање доводи у питање тврдњу да се догађа шесто масовно изумирање врста на Земљи и нуди другачији поглед на тренутну кризу биоразноликости. Чињеница је да су људске активности довеле до истребљења стотина врста, док се бројне друге суочавају с драстичним падом популације, но научници сада тврде да упркос алармантном губитку не сведочимо катаклизми попут оне која је избрисала диносауре, пише CNN.
На темељу података о нестанку врста део научне заједнице закључио је да смо ушли у раздобље шестог масовног изумирања, упоредиво са оним пре 66 милиoна година у којем су изумрли диносаури. Разлика је, тврде, у узроку – овог пута то није астероид, већ биолошко уништење које узрокује човечанство.
Најновија студија нуди противаргумент. Док аутори наводе да је пад биоразноликости проблем, тврде да биљке, животиње и инсекти не нестају брзином која би се могла окарактерисати као масовно изумирање. Такав се догађај дефинише губитком најмање 75% свих врста у релативно кратком геолошком раздобљу, а у 4,5 милијарди година повести Земље догодио се пет пута. Аутори студије истичу да су недавна изумирања релативно ретка и углавном ограничена на специфична, изолована станишта попут острва. Штaвие, подаци сугериришу да стопе изумирања опадају, што се делимично може приписати појачаним напорима за очување врста, особито сисара и птица.
„Наглашавамо да је свако изумирање трагедија и никада се није смело догодити нити се сме догодити у будућности”, изјавио је аутор студије Џон Wинс, професор екологије и еволуционе биологије на Универзитету Аризони. Анализа, коју су спровели он и коауторка студије Kристен Сабан са Универзитета Харвард, обухватила је податке за више од 163.000 биљних и животињских врста. Истраживачи су се усредисредили на изумирања родова од 1.500. године до данас. Резултати су показали да су у последњих 500 година изумрла 102 рода – 90 животињских и 12 биљних.
Међу најпознатијим изумрлим родовима су додо (Raphus), Стелерова морска крава (Hydrodamalis) и Cylidraspis, род дивовских корњача с Маурицијуса. Подаци показују да се већина забележених изумирања односи на сисаре (21 род) и птице (37 родова). Укупно то представља губитак од 0,45% од готово 23.000 процењених родова, што аутори тумаче као релативно ретку појаву. Kључни налаз студије је да се велика већина изумирања догодила на острвима.
„Острвска станишта изузетно су осетљива на инвазивне врсте које доносе људи и стога нису нужно репрезентативан показатељ глобалног ризика од изумирања”, објаснио је Винс. Изненађујуће, анализа је показала да су стопе изумирања родова заправо почеле опадати, а врхунац су досегле крајем 19. и почетком 20. столећа. Ови налази у директној су супротности са студијом из 2023. године која је закључила да се изумирања јако убрзавају и да смо усред шестог масовног изумирања.
Винс, међутим, упозорава да је та студија искључила рибе, инсекте и биљке, чиме је узела у обзир само малени дeо укупног живота на Земљи. Аутори те студије, Херардо Цебалос и Пол Ерлих, остају при својим тврдњама. „Kонцепт шестог масовног изумирања и криза биоразноликости научно су повезани”, поручили су. Стручњаци који нису ућествовали у истраживању слажу се да је кључно раздвојити та два концепта. „Тренутна криза биоразноликости постоји, док је шесто масовно изумирање интерпретативно”, додао је Конрад Лабандеира из Националног природњачког музеја Смитсонијен.
Стјуарт Бачарт из организације Bird Life International расправу о масовном изумирању сматра дистракцијом јер су тренутне стопе нестанка врста разлог за озбиљну забринутост: „Масовна изумирања догађају се изузетно брзо у геолошком времену, али ипак трају од десетак хиљада до неколико милиона година. Стога је веома тешко закључити представља ли последњих неколико деценија или столећа почетак још једног масовног изумирања”.
(Илустрација EPA)
(Индекс)
