Naučnici sada tvrde da uprkos alarmantnom gubitku ne svedočimo kataklizmi poput one koja je pre 66 miliona godina izbrisala dinosaure.
Novo istraživanje dovodi u pitanje tvrdnju da se događa šesto masovno izumiranje vrsta na Zemlji i nudi drugačiji pogled na trenutnu krizu bioraznolikosti. Činjenica je da su ljudske aktivnosti dovele do istrebljenja stotina vrsta, dok se brojne druge suočavaju s drastičnim padom populacije, no naučnici sada tvrde da uprkos alarmantnom gubitku ne svedočimo kataklizmi poput one koja je izbrisala dinosaure, piše CNN.
Na temelju podataka o nestanku vrsta deo naučne zajednice zaključio je da smo ušli u razdoblje šestog masovnog izumiranja, uporedivo sa onim pre 66 miliona godina u kojem su izumrli dinosauri. Razlika je, tvrde, u uzroku – ovog puta to nije asteroid, već biološko uništenje koje uzrokuje čovečanstvo.
Najnovija studija nudi protivargument. Dok autori navode da je pad bioraznolikosti problem, tvrde da biljke, životinje i insekti ne nestaju brzinom koja bi se mogla okarakterisati kao masovno izumiranje. Takav se događaj definiše gubitkom najmanje 75% svih vrsta u relativno kratkom geološkom razdoblju, a u 4,5 milijardi godina povesti Zemlje dogodio se pet puta. Autori studije ističu da su nedavna izumiranja relativno retka i uglavnom ograničena na specifična, izolovana staništa poput ostrva. Štavie, podaci sugeririšu da stope izumiranja opadaju, što se delimično može pripisati pojačanim naporima za očuvanje vrsta, osobito sisara i ptica.
„Naglašavamo da je svako izumiranje tragedija i nikada se nije smelo dogoditi niti se sme dogoditi u budućnosti”, izjavio je autor studije Džon Wins, profesor ekologije i evolucione biologije na Univerzitetu Arizoni. Analiza, koju su sproveli on i koautorka studije Kristen Saban sa Univerziteta Harvard, obuhvatila je podatke za više od 163.000 biljnih i životinjskih vrsta. Istraživači su se usredisredili na izumiranja rodova od 1.500. godine do danas. Rezultati su pokazali da su u poslednjih 500 godina izumrla 102 roda – 90 životinjskih i 12 biljnih.
Među najpoznatijim izumrlim rodovima su dodo (Raphus), Stelerova morska krava (Hydrodamalis) i Cylidraspis, rod divovskih kornjača s Mauricijusa. Podaci pokazuju da se većina zabeleženih izumiranja odnosi na sisare (21 rod) i ptice (37 rodova). Ukupno to predstavlja gubitak od 0,45% od gotovo 23.000 procenjenih rodova, što autori tumače kao relativno retku pojavu. Ključni nalaz studije je da se velika većina izumiranja dogodila na ostrvima.
„Ostrvska staništa izuzetno su osetljiva na invazivne vrste koje donose ljudi i stoga nisu nužno reprezentativan pokazatelj globalnog rizika od izumiranja”, objasnio je Vins. Iznenađujuće, analiza je pokazala da su stope izumiranja rodova zapravo počele opadati, a vrhunac su dosegle krajem 19. i početkom 20. stoleća. Ovi nalazi u direktnoj su suprotnosti sa studijom iz 2023. godine koja je zaključila da se izumiranja jako ubrzavaju i da smo usred šestog masovnog izumiranja.
Vins, međutim, upozorava da je ta studija isključila ribe, insekte i biljke, čime je uzela u obzir samo maleni deo ukupnog života na Zemlji. Autori te studije, Herardo Cebalos i Pol Erlih, ostaju pri svojim tvrdnjama. „Koncept šestog masovnog izumiranja i kriza bioraznolikosti naučno su povezani”, poručili su. Stručnjaci koji nisu ućestvovali u istraživanju slažu se da je ključno razdvojiti ta dva koncepta. „Trenutna kriza bioraznolikosti postoji, dok je šesto masovno izumiranje interpretativno”, dodao je Konrad Labandeira iz Nacionalnog prirodnjačkog muzeja Smitsonijen.
Stjuart Bačart iz organizacije Bird Life International raspravu o masovnom izumiranju smatra distrakcijom jer su trenutne stope nestanka vrsta razlog za ozbiljnu zabrinutost: „Masovna izumiranja događaju se izuzetno brzo u geološkom vremenu, ali ipak traju od desetak hiljada do nekoliko miliona godina. Stoga je veoma teško zaključiti predstavlja li poslednjih nekoliko decenija ili stoleća početak još jednog masovnog izumiranja”.
(Ilustracija EPA)
(Indeks)
