Međunarodni tim istraživača uspeo je preokrenuti gubitak pamćenja kod miševa s demencijom jednostavnim pojačavanjem aktivnosti tzv. ćelijskih elektrana – mitohondrija. Iako su nevolje sa ovim strukturama koje proizvode energiju i ranije povezivani s neurodegenerativnim bolestima poput Aldžhajmera, dosad nije bilo jasno jesu li one uzrok ili posledica tih stanja, piše ScienceAlert.
„Prvi put je uspostavljenauzročno-posledična veza između mitohondrijske disfunkcije i simptoma povezanih s neurodegenerativnim bolestima, ukazujući da bi oslabljena mitohondrijska aktivnost mogla biti u ishodištu neuronske degeneracije”, objasnio je Đovani Marsikano, neuronaučnik iz Francuskog nacionalnog instituta za zdravlje i medicinska istraživanja (INSERM).
Da bi dokazali tu ključnu vezu, tim istraživača je smislio poseban alat nazvan mitoDREADD-Ge. On funkcionipepoput prekidača za paljenje mitohondrija, a aktivira se pomoću leka CNO (klozapin-N-oksid). Ovaj inovativni mehanizam testiran je na genetski modifikovanim miševima koji su pokazivali simptome slične demenciji, a i na ljudskim ćrlijama uzgajenim u laboratoriji. Rezultati su bili izvanredni: teškoće s pamćenjem i motorikom, uzrokovane disfunkcijom mitohondrija, uspešno su prevaziđene.
Naučnici su otišli korak dalje. Prvo su miševima lekovima namerno ograničili aktivnost mitohondrija, a zatim su pomoću novosmišljenog alata uklonili ta ograničenja. Time su dodatno potvrdili da su upravo mitohondrije u središtu nevolja. Iako alat sam po sebi nije lek za ljude, eksperimenti su pružili neprocenjive spoznaje koje bi mogle biti temelj za buduće terapije.
„U konačnom alat koji smo izmislili mogao bi nam pomoći identifikujemo molekularne i ćelijske mehanizme odgovorne za demenciju i olakšamo razvoj uspešnih terapijskih ciljeva”, ističe biolog Etjen Eber Šatelen sa Univerziteta Monkton u Kanadi. Istraživači planiraju testirati ovaj pristup i na drugim vrstama neurodegenerativnih bolesti, čak i na psihijatrijskim poremećajima. Sledeći korak biće osmišljavanje pouzdanih lekova za ljude koji bi mogli oponašati učinak ovog alata. S obzirom na složenost demencije i brojne faktore rizika, proučavanje mitohondrija otvara potpuno novi ugao gledanja na problem.
Jedno od ključnih pitanja na koje naučnici sada traže odgovor jeste kako bi superpunjenje mitohondrija funkcionisalo dugoročno i je li to realna opcija za lečenje bolesti poput Alchajmera. „Naš istražicački rad sada se sastoji od pokušaja merenja učinka kontinuirane stimulacije mitohondrijske aktivnosti da bismo videli utiče li to na simptome neurodegenerativnih bolesti i, u konačnici, odgađa li neuronski gubitak ili ga čak sprečava ako se mitohondrijska aktivnost obnovi”, zaključuje neuronaučnik Luiđi Belokio iz INSERM-a. Celokupno istraživanje objavljeno je u prestižnom časopisu Nature Neuroscience.
(Indeks
