Astronomi su otkrili neobično masivnu i gustu egzoplanetu koja dovodi u pitanje uobičajene ideje kako nastaju stenovite planete. Nazvana GJ 523b, ona je oko 2,5 puta šira od Zemlje i ima približno 23 puta veću masu. Svetovi ove veličine i gustoće ponekad se nazivaju mega Zemljama, što je neformalni naziv za neobično masivne, pretežno stenovite planete. Velika gustoća ukazuje na relativno malo atmosfere, iako je dovoljno velika da bi astronomi obično očekivali da je nagomila znatan omotač gasova, navodi se u saopštenju Univerziteta Viskonsin-Medison. „To uopšte nije ono što smo očekivali. Guste planete poput ove nisu neuobičajene, ali obično su to male stenovite slične Zemlji ili Merkuru. Novootlrivena je dva i po puta veća od Zemlje”, rekao je Maks Kroft, vodeći autor studije.
Prvobitno je identifikovana kao kandidat pomoću Nasinog satelita za istraživanje tranzitnih egzoplaneta (TESS), koji traži periodična smanjenja sjaja do kojih dolazi kada planete prelaze ispred svojih matičnih zvezda. Zatim su obavili dodatna posmatranja pomoću zemaljskog teleskopa WIYN, prečnika 3,5 metara u Nacionalnoj opservatoriji Kit Pik u Arizoni, koristeći spektrograf za merenje gravitaconog uticaja planete na svoju zvezdu. Kombinujući oba osmatranja, izračunali su ima masu oko 23,5 puta veću od Zemlje, poluprečnik 2,55 puta veći od naše planete i gustoću od oko 7,74 grama po kubnom centimetru. Oko svoje zvezde ona obiđe jednom u 17,75 dana. Procenjena starost je 170 miliona godina.
Takva kombinacija veličine, mase i starosti predstavlja zagonetku za modele nastanka planeta. Planete počinju formiranjem jezgra od stena i metala, koje zatim mogu privući vodonik i helijum iz diska gasa i prašine što okružuje mladu zvezdu. U Sunčevom sistemu smatra se da su divovske planete poput Jupitera i Saturna počele brzo da stvaraju svoje masivne gasovite omotače kada su njihova jezgra narasle do otprilike 20 puta veće mase od Zemlje. Novootkriena već ima masu oko 23 puta veću, što znači da je prešla taj prag. Umesto da se razvije u svet bogat gasovima, neobično velika gustoća nagovešćuje da ima relativno malo gasa i da je i dalje pretežno stenovita, što otvara pitanje zašto je sledila toliko drugačiji put.
„Pitanje je zašto nije uradila isto, ako ima masu 20 puta veću od Zemlje?”, naveo je Kroft u saopštenju. Jedna mogućnost je da je prvobitno formirana s gustom atmosferom koja je kasnije iščezla. Druga je da je nastala sudarom dve planete, pri čemu je formiran veći stenoviti svet, dok je veliki deo njihovih gasovitih omotača izbačen u svemir. Astronomi, inače, koriste izraz mega Zemlja duže od decenije da opišu izuzetno masivne stenovite svetove, iako nikada nije predstavljao formalno utvrđenu klasu egzoplaneta. Pronalaženje većeg broja primera poput oe moglo bi pomoći u odgonetanju da li ovi neobični svetovi retki izuzeci ili deo šire pojave. „Teško je donositi zaključke o nastanku planeta na osnovu jednog uzorka. Nećemo doći do 10.000 ovakvih planeta s prevelikom gustoćom, ali ako dođemo do 20 ili 30, možda će se pojaviti neki obrasci”, zaključio je Kroft.
(Kliks)
