Sada su naučnici iz Belgije došli do istih rezultata. Pomoću masene spektrometrije visoke rezolucije (tehnika kojom se analiziraju molekuli na temelju njihove mase), analizirali su hemijski sastav 20 papirnih slamki, 5 staklenih slamki, 5 bambusovih slamki, 5 slamki od nerđajućeg čelika i 4 plastične slamke. Pritom su tražili 29 različitih tzv. večnih hemikalija.
Izgleda da papirne slamke nisu baš ekolološko rešenje kakvom su se mnogi nadali. Naime, ne samo da se brzo naskvase i zbog toga budu nepodesne za korišćenje, već sadrže – kako pokazuje novo istraživanje – male količine takozvanih večnih hemikalija. Za sada nije poznato kako ove hemikalije utječu na korisnike papirnih slamki, ali budući da su to dugotrajne materije (PFAS), koje se stolećima donekle razgrade – pitanje je koliko su slamke stvarno biorazgradive. Šta su večne hemikalije i koliko su opasne za naše zdravlje?
Evropska agencija za životnu sredinu navodi da su PFAS perfluorisane i polifluorisane alkilirane matirije koje mogu uzrokovati zdravstvene nevolje kao što su oštećenje jetre, bolesti štitnjače, dojaznost, teškoće s plodnošću i rak. „PFAS su grupa hemikalija koje se koriste za izradu premaza i proizvoda otpornih na toplotu, ulje, mrlje, masnoću i vodu, a imaju zabrinjavajuća svojstva jer se ne raspadaju u okolini, mogu zagaditi izvore pijaće vode i talože se u mnogim vrstama kopnenih i vodenih životinja”, piše američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Ova jedinjenja su se, pored ostalog, koristili za izradu neprianjajućeg posuđa, vodootporne odeće, tkanina otpornih na mrlje, nekih kozmetičkih proizvoda, pojedinih pena za gašenje požara i proizvoda koji su otporni na mast, vodu i ulje. Od više od 12.000 poznatih vrsta koje su danas dostupne, dve jasno pokazuju nepovoljne zdravstvene ishode, uključujući povećani rizik od raka. Zašto su papirne slamke problematične? Kada su naučnici testirali 39 različitih marki slamki izrađenih od plastike, papira, stakla, bambusa ili nerđajućeg čelika, pronašli su PFAS u gotovo svim materijalima. Jedini izuzetak je nerđajući čelik.
Ako se slamke recikliraju, hemikalije bi
mogle završiti u novom proizvodu. Ukoliko
slamke završe na odlagalištu smeća ili
se spale, opasne hemikalije bi se mogle
potajno širiti vazduhom ili kroz tle.
Danas mnogi proizvodi sadrže PFAS, gomilu od 15.000 sintetskih hemikalija, od kojih neke mogu biti toksične za zdravlje životinja i ljudi u dovoljno visokim koncentracijama. Manja upotreba plastike može pomoći pri smanjenju količine tzv. večnih hemikalija u prirodi, ali samo ako se koriste alternative bez PFAS-a. Da bi papir i slamke od bambusa bili vodootporni, mnogi proizvođači dodaju PFAS ili koriste reciklirane materijale koji sadrže pomenute večne hemikalije. Kako god, rezultat je isti – ako koristimo papirne slamke, verovatno u životnu sredinu, ali i u organizam unosimo PFAS, piše Science Alert.
Istraživači iz SAD su 2021. prvi put otkrili PFAS u slamkama biljnog porekla, što ukazuje na to da potrošači možda unose „zasad neutvrđenu količinu PFAS-a”. Sada su naučnici iz Belgije došli do istih rezultata. Pomoću masene spektrometrije visoke rezolucije (tehnika kojom se analiziraju molekuli na temelju njihove mase), analizirali su hemijski sastav 20 papirnih slamki, 5 staklenih slamki, 5 bambusovih slamki, 5 slamki od nerđajućeg čelika i 4 plastične slamke. Pritom su tražili 29 različitih PFAS-a.
U maltene svim papirnim slamkama (osim u dve), otkrili su PFAS, iako su koncentracije bile prilično niske i dosta su varirale od proizvoda do proizvoda. Takozvane večne hemikalije otkrivene su i u tri marke plastičnih slamki, dve marke staklenih slamki i četiri marke slamki od bambusa. Najčešće pronađena vrsta PFAS-a u slamkama bila je perfluorooktanska kiselina (PFOA), zabranjena u većini zemalja od 2020. Ova hemikalija može se nagomilati u telu životinje, gde u određenim koncentracijama negativno deluje na razvoj i reprodukciju.
CDC navodi da za sada nije poznato kako na ljudsko zdravlje utiču niski iznosi PFOA u okolini. No dodaje da je kod laboratorijskih životinja kojima je data veća količina zabeležen uticaj na rast i razvoj, reprodukciju i zdravlje jetre. „Male količine PFAS, iako same po sebi nisu štetne, mogu povećati hemijsko opterećenje koje već postoji u telu”, objašnjava ekolog Timo Grofen sa Univerziteta Antverpen.
Dodatno, nakon što bacimo papire slamke koje sadrže PFAS, zagađenje se možda nastavlja. Ako se slamke recikliraju, hemikalije bi mogle završiti u novom proizvodu. Ukoliko slamke završe na odlagalištu smeća ili se spale, opasne hemikalije bi se mogle potajno širiti vazduhom ili kroz tle. Rečeni istraživač kao ekološko rešenje predlaže korišćenje slamki od nerđajućeg čelika. Istraživanje Assessment of poly- and perfluoroalkyl substances (PFAS) in commercially available drinking straws using targeted and suspect screening approaches objavljeno je u časopisu Food Additives and Contaminants.
(Ilustracija Profimedia)
(Indeks)
