Plave oči nisu stvarno plave, a ovo je tajna zelenih očiju koje su najređe na svetu. Evo od čega zapravo zavisi boja oč
Smeđa je daleko najčešća boja očiju, dok se plava najčešće viđa u severnoj i istočnoj Evropi. Zelena je najređa od svih, nalazi se kod samo oko 2% svetske populacije. Oči boje lešnika dodaju još više raznolikosti, jer izgleda kao da se menjaju između zelene i smeđe u zavisnosti od svetlosti. I u njima je možda odgovor šta se krije iza razlika u ovim nijansama. Odgovor leži u dužici ili šarenici (iris), obojenom prstenu tkiva koji okružuje zenicu. Ovde pigment melanin obavlja najveći deo posla. Smeđe oči sadrže visoku koncentraciju melanina, koji apsorbuje svetlost i daje im tamniji izgled. Plave ga sadrže vrlo malo. Njihova boja uopšte ne potiče od pigmenta već od rasejanja svetlosti unutar dužice, pojave poznate kao Tindalov efekat, pomalo sličnog učinku koji čini da nebo izgleda plavo.
Kod plavih očiju kraće talasne dužine svetlosti (kao što je plava) efikasnije se rasejavaju od dužih, poput crvene ili žute. Zbog niske koncentracije melanina, manje svetlosti se apsorbuje, što omogućava rasejanoj plavoj svetlosti da dominira onim što percipiramo. Ova plava nijansa ne nastaje zbog pigmenta, već načina na koji svetlost interaguje sa strukturom oka, podvlači Science Alert. Zelene oči su rezultat ravnoteže, umerene količine melanina sa rasejanjem svetlosti. Oči boje lešnika su složenije – neravnomerna raspodela melanina u dužici stvara mozaik boja koji se može menjati u zavisnosti od okolnog svetl
Genetika boje očiju je podjednako fascinantna. Dugo vremena naučnici su verovali u jednostavan model smeđa pobeđuje plavu, koji kontroliše jedan gen. Istraživanja sada pokazuju da je stvarnost znatno složenija. Mnogi geni određuju boju očiju. Ovo objašnjava zašto deca u istoj porodici mogu imati dramatično različite boje očiju i dva roditelja s plavim očima ponekad dete sa zelenim ili čak svetlo smeđim očima.
Boja očiju se. takođe, menja tokom vremena. Mnoge bebe evropskog porekla rađaju se plavim ili sivim očima jer im je nivo melanina još nizak. Kako se pigment postepeno nakuplja tokom prvih nekoliko godina života, te plave oči mogu promeniti boju u zelenu ili smeđu. U odraslom dobu boja očiju ima tendenciju da bude stabilnija, iako su male promene u izgledu uobičajene zavisno od osvetljenja, odeće ili veličine zenice. Na primer, plavosive oči mogu izgledati veoma plavo, veoma sivo ili, čak, malo zeleno u zavisnosti od ambijentalnog svetla. Trajnije promene su ređe, ali se mogu javiti kako ljudi stare ili kao odgovor na određena medicinska stanja koja utiču na melanin u irisu.
Heterohromija, gde je jedno oko drugačije boje ili jedna dužica sadrži dve različite boje, jeste retka, ali upečatljiva. Može biti genetska, posledica povrede ili povezana sa određenim zdravstvenim stanjima. To je i podsetnik da je boja očiju više od pukog hira genetike i fizike. Svaka dužica je poput malog univerzuma, prstenovi pigmenta, zlatne mrlje ili bazeni tamnosmeđe boje koji drugačije hvataju svetlost svaki put kada pogledate.
(Ilustracija Shutterstock)
(Direktno)
