Naučnici su otkrili snažne naznake postojanja divovske gasovite planete u najbližem zvezdanom sistemu, što bi moglo predstavljati prekretnicu u potrazi za svetovima van našeg. Udaljena je svega četiri i po svetlosne godine. Iako je verovatno beživotna, naučnici ne isključuju da njeni meseci imaju uslove za život, piše BBC.
Naznake postojanja planete pronađene su u sazvežđu Alfa kentauri zahvaljujući moćnom svemirskom teleskopu James Webb. Prvi put je uočena prošle godine. Astronomi sada moraju ponovo usmeriti teleskope da bi definitivno potvrdili postojanje. Ovo otkriće čini posebno uzbudljivim zapanjujuća sličnost zviezde oko koje planeta kruži i našeg Sunca.
„Četiri svetlosne godine su daleko, ali u galaktičkim pojmovima to je vrlo blizu –u našem susedstvu“, rekla je dr Karli Hauet, vanredna profesorka svemirske instrumentacije na Univerzitetu Olsford. „Nalazi se oko zvezde koja je nalik Suncu i otprilike iste temperature i sjaja. To je stvarno važno ako želimo razmišljati o nastanjivim svetovima.” Smatra se da bi mogla biti slična gasovitim divovima Sunčevog sistema, Jupiteru i Saturnu, obavijena gustim oblakom gasa. To znači da život kakav poznajemo ne bi bio moguć, no otvara se mogućnost da njegovi meseci budu nastanjivi.
Podsetimo, Jupiter i druge planete u našem sistemu imaju ledene mesece za koje naučnici veruju da bi mogli skrivati život, što se istražuje misijama Europa Clipper i Juice. Nova planeta, s druge strane, nalazi se relativno blizu svoje zviezde, što povećava šanse za postojanje tekuće vode na mesecima.
Naznake su otkrivene tehnikom neposrednog snimanja pomoću rečenog teleskopa, što je najbliže što se naučnici mogu približiti stvarnoj fotografiji tako udaljenih tela. „Ovo su neverovatno izazovna osmatranja, čak i s najmoćnijim svemirskim teleskopom na svetu, jer su te zviezde vrlo svetle, blizu i brzo se kreću nebom”, naglasio je Čarls Bajkman iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon i koautor novih otkrića. Sjaj zvezda u Alfa kentauri toliko je snažan da lako može zaseniti obližnja manja tela. To bi moglo objasniti zašto je planeta uočena u avgustu 2024. prividno nestala u sledećem pokušaju posmatranja. „Bila je verovatno ili iza zvezde ili preblizu da bi se mogao videti. Potreban je element sreće”, dodala je dr Hauet.
Astronomi će nastaviti potragu za dodatnim dokazima. Velike nade polažu u novi Nasin teleskop Grase Roman, čije se lansiranje očekuje 2027. godine. Buduća osmatranja teleskopom James Webb, korišćenjem tehnike spektralnog snimanja, trebala bi otkriti i sastav planete. To će dati detaljniju sliku kako ona izgleda i, što je najvažnije, kolike su šanse da njeni meseci budu nastanjivi.
(Ilustracija NASA, ESA, CSA, STScI, R. Hurt (Caltech/IPAC)
(Indeks)
