Astronomi su pratili jedan od najsnažnijih i najudaljenijih do sada otkrivenih brzih provala radio-talasa (FRB) i pronašli njegov izvor – retke grupe galaksija koje izgledaju poput neke mrlje. Intenzivan signal FRB 20220610A prvi put je otkriven 10. juna 2022, a stigao je do Zemlje nakon što je putovao neverovatnih 8 milijardi svetlosnih godina. Šta je zapravo brzo odašianje radio-talasa i zašto toliko fascinira naučnike? FRB-ovi su jedna od najfascinantnijih misterija u svemiru. To su izuzetno snažni signali, neki oslobađaju više energije nego što bi dalo 500 miliona Sunaca, a traju manje od treptaja oka.
Jedna od najvažnijih karakteristika jeste da su oni kratkotrajni i nepredvidivi. Obično se pojave iznenada na nekom delu neba i traju tek nekoliko milisekundi. FRB 20220610A je trajao kraće od milisekunde, ali je bio četiri puta snažniji od prethodno otkrivenih. U toku kratkotrajnog izboja oslobodio je onoliko energije koliko oslobodi Sunce u 30 godina. Istraživači su pomoću podataka radio-teleskopa u Zapadnoj Australiji Square Kilometer Array Pathfinder (ASKAP) i vrlo velikog teleskopa u Čileu odredili odakle je stigao ovaj moćni bljesak. Izvor mu je bio golema nebeska mrlja, za koju se u početku mislilo da je nepravilna galaksija ili grupa od tri galaksije.
Sada su astronomi shvatili da je to, zapravo, grupa od najmanje sedam galaksija koje su toliko blizu jedna drugoj da bi sve mogle stati unutar Mlečnog puta, piše CNN. Izgleda da su u interakciji ili, možda, u spajanju, navode naučnici. „Ova kompaktna grupa je stvarno izuzetna i spada u najgušće strukture galaktičkih razmera koje smo do sada uočili”, rekla je astronomkinja Ven-fai Fong sa Univerziteta Nortvestern u SAD. S obzirom na interakciju između galaksija, možda dolazi do eksplozije stvaranja zvezda, što bi moglo biti povezano s pojavom FRB-a. Iako su astronomi do sada otkrili gotovo 1.000 brzih ispuštanja radio-talasa, još nije sasvim jasno što ih uzrokuje.
Naučnici smatraju da su izvor najverovatniji izvor crne rupe ili neutronske zvezde – magnetari. Magnetar je neutronska zvezda sa izuzetno jakim magnetskim poljem, čiji raspad napaja emisiju ogromne količine visokoenergetskog elektromagnetnog zračenja, naročito iks i gama zraka. Neutronske zvezde kolabirana jezgra masivnih zvezda koje su završile svoj vek trajanja i izbacile većinu materijala u svemir. Preostala jezgra su i dalje masivnija od Sunca (najčešće od 1,38 do 2.1 Sunčeve mase), ali su izuzetno mala, prečnika samo dvadesetak kilometara.
(Ilustracija NASA/Hubble)
(Indeks)
