Велика струја циркулишућег ваздуха, арктички поларни вртлог, у потпуности је променила смјер и сада се врти унатраг. Током летних месеци на северној хемисфери ови ветрови вртлога успоравају и почињу се окретати у смеру казаљке на сату. Сада се то догодило почетком марта. Неочекивана промена у зимским и ранопролећним месецима може знатно утицати на временске прилике. „Драматичан атмосферски заокрет спада у један од шест најјачих од 1979. години”, казала је климатска научница Ејми Батлер из америчке Националне агенције за истраживање океана и атмосфере (NOAA), а преноси Science Alert. У прошлости су поремећаји поларног вртлога у великим деловима САД узроковали екстремно хладно време и олује. Тренутни заокрет вероватно неће довести до страшних хладноћа, али је узроковао рекордан пораст озона изнад Северног пола.
Над Земљиним половима, северним и јужним, у вишим деловима атмосфере – у тропосфери и стратосфери, налазе се постојана подручја ниског притиска ваздуха која се називају поларним вортексима или вртлозима. Поларни вртлог је најизраженији током зимских месеци. Вртлог се окреће у смеру супротном од казаљке на сату брзином ветра од 250 километара на сат, што је отприлике исто као ураган 5. категорије. Вортекси се понекад привремено преокрену, а та промена може трајати данима, седмицама или месецима. До промене долази због наглог стратосферског загревања када температуре у стратосфери у размаку од неколико дана порасту за чак 50 Целзијусових степен. Тренутни заокрет на Арктику почео је 4. марта, но ветрови почињу успоравати, што значи да би се вртлог могао ускоро вратити у своје нормално стање.
Још је прерано за предвиђање последица, али научници су изнад Арктика уочили пораст озона, што се догађа јер слабији поларни вртлог узрокује његов бољи проток према половима. Количиина би требала да се смањи да би се се нормализовао смер вртлога, а како се сада чини – овај заокрет неће претерано утицати на временск јее прилике. Што се тиче дугорочних прогноза, питање је како ће се догађаји одвијати. Наиме, поларни вртлог би се с глобалним загревањем могао променити, а не зна се какве би могле бити последице. Чињеница да се сваке године површина леда која рефлектује сунчево светло смањује, а површина тамног мора, која га упија, повећава се. Убрзано загревање Северног пола доводи до смањења разлике у температурама између поларних и тропских крајева, а тиме до смањења разлике у притисциима. Због тог слабљења слаби и поларни вртлог, који функционише као својеврсни зид што спречава продоре хладног ваздуха на југ. Он све чешће и све више кривуда, а повремено долази до његова распада, углавном на два дела. Овакве распаде обично наговешћује нагли пораст температура у стратосфери изнад Северног пола на висинама од 20 до 30 километара. Након распада део вртлога и ледених маса арктичког ваздуха обично путује према Kанади и САД, а део према Евроазији.
(Илустрација NASA)
(Индекс)
