Mali morski mekušci, pljosnatog i jajolikog oblika, imaju oči koje se razlikuju od svih drugih bića u životinjskom carstvu. Naime, neki hitoni na svojim segmentiranim ljušturama imaju na hiljade malih pipaka s očima od minerala aragonita. Mada se radi o sićušnim i primitivnim čulnim organima, naučnici smatraju da njima mogu gledati unaokolo, razlikovati razne oblike i nivoe svetlosti. Druge vrste hitona imaju male očne pege koje funkcionišu kao pojedinačni pikseli, stvarajući vizuelni senzor raspoređen preko oklopa.
U novom istraživanju analizirali su razvoj ovih različitih sistema vida i otkrili da su njihovim precima u četiri navrata na brzinu evoluirale oči, zbog čega danas hitoni imaju dva vrlo različita vizuelna sistema, piše Science Alert. „Meni je neverovatno da su hitonima oči evoluirale četiri puta i na dva različita načina. S obzirom na to da imaju dve vrste očiju, nismo očekivali četiri nezavisna izvora”, rekla je evoluciona biološkinja Rebeka Varni sa Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari (SAD). Da bi rekonstruisali šta se dogodilo, istraživači su uporedili fosile i analizirali uzorke DNK iz primeraka sačuvanih u Prirodnjačkom muzeju Santa Barbara u nameri da sastave evoluciono stablo hitona. Analiza je pokazala da su oba vizuelna sistema dva puta evoluirala i to u relativno kratkom periodu. Očne pege su se razvile u jednoj grupi hitona pre 260 do 200 miliona godina, tokom trijasa kada su se prvi put pojavili dinosauri.
Prve oči na ljušturi nastale su u juri, pre 200 do 150 miliona godina, a zatim drugi put evoluirale pre 150 do 100 miliona godina tokom krede. Očne pege su ponovo evoluirale u drugoj grani evolucionog stabla pre otprilike 75 do 25 miliona godina. Varni i saradnici su zatim istražili uslove koji su pratili ove promene. Hitoni imaju otvore na pločicama ljuske kroz koje prolaze očni živci. Pokazalo se da su vrste s manje proreza težile da evoluiraju manje, složenije oči na ljušturama. S druge strane, hitoni s više proreza razvili su brojnije, jednostavnije očne pege. Istraživanje je objavljeno u magazinu Science.
(Shuterrstock/NatureDiver)
(B92)
