Мали морски мекушци, пљоснатог и јајоликог облика, имају очи које се разликују од свих других бића у животињском царству. Наиме, неки хитони на својим сегментираним љуштурама имају на хиљаде малих пипака с очима од минерала арагонита. Мада се ради о сићушним и примитивним чулним органима, научници сматрају да њима могу гледати унаоколо, разликовати разне облике и нивое светлости. Друге врсте хитона имају мале очне пеге које функционишу као појединачни пиксели, стварајући визуелни сензор распоређен преко оклопа.
У новом истраживању анализирали су развој ових различитих система вида и открили да су њиховим прецима у четири наврата на брзину еволуирале очи, због чега данас хитони имају два врло различита визуелна система, пише Science Alert. „Мени је невероватно да су хитонима очи еволуирале четири пута и на два различита начина. С обзиром на то да имају две врсте очију, нисмо очекивали четири независна извора”, рекла је еволуциона биолошкиња Ребека Варни са Универзитета Калифорнија у Санта Барбари (САД). Да би реконструисали шта се догодило, истраживачи су упоредили фосиле и анализирали узорке ДНK из примерака сачуваних у Природњачком музеју Санта Барбара у намери да саставе еволуционо стабло хитона. Анализа је показала да су оба визуелна система два пута еволуирала и то у релативно кратком периоду. Очне пеге су се развиле у једној групи хитона пре 260 до 200 милиона година, током тријаса када су се први пут појавили диносаури.
Прве очи на љуштури настале су у јури, пре 200 до 150 милиона година, а затим други пут еволуирале пре 150 до 100 милиона година током креде. Очне пеге су поново еволуирале у другој грани еволуционог стабла пре отприлике 75 до 25 милиона година. Варни и сарадници су затим истражили услове који су пратили ове промене. Хитони имају отворе на плочицама љуске кроз које пролазе очни живци. Показало се да су врсте с мање прореза тежиле да еволуирају мање, сложеније очи на љуштурама. С друге стране, хитони с више прореза развили су бројније, једноставније очне пеге. Истраживање је објављено у магазину Science.
(Shuterrstock/NatureDiver)
(Б92)
