Južni pol Sunca, dosad neistraženo područje, prvi put je zabeležen na jasnim snimcima svemirske letelice Solar Orbiter. Zajednički poduhvat ESA i NASA učinio je to van ravnine u kojoj orbitiraju planete i prvi put usnimio tajanstvene polarne onlasti naše zvezde. Jedinstvena osmatranja otkrila su haotičan mozaik magnetske aktivnosti na polu, za koji naućnici smatraju da je ključan za razumevanje kako se Sunčevo magnetsko polje preokreće otprilike svakih 11 godina.
„Prvi put pokazujemo snimke Sunčeva pola”, rekla je profesorka Jerol Mandel, direktorka naučnog odseka ESA. „Naša najbliža zvezda je izvor života, ali i potencijalna pretnja modernim svemirskim i energetskim sistemima na Zemlji, Stoga je ključno da razumemo kako funkcioniše i naučimo da predviđamo njegovo ponašanje. Jedinstveni prikazi misije Solar Orbiter označavaju početak nove ere solarne nauke.” U pothvatu vrednom 1,3 milijarde dolara, koji je započet 2020. godine, načinjene su slike Sunčeva južnog pola sredinom marta kada se letelica našla pod uglom od 15 stepeni ispod Sunčevog ekvatora, što je omogućilo prvo osmatranje pola iz tog položaja.
Dok Zemlja ima stalne magnetske polove, Sunčevo magnetsko polje preokreće se otprilike svakih 11 godina kada dolazi do zamene magnetskih polova i upravo tada dostiže vrhunac aktivnosti, s najviše pega i erupcija. Prva magnetska merenja pomenute letelice otkrila su fragmentirani mozaik područja sa severnim i južnim polaritetom pri samoj površini Sunca. Taj uzorak je predviđen računarskim simulacijama, no dosad nije bio potvrđen neposrednim posmatranjem. Naučnici naglašavaju da će praćenje dramatičnih promena magnetskog polja na polovima biti ključno za tačnije prognoze Sunčevih ciklusa.
„Nismo pouzdano znali ša da očekujemo od prvih snimaka. Sunčevi polovi doslovno su bili terra incognita”, dodao je profesor Sami Solanki, rukovodilac instrumenta za mapiranje magnetskog polja i upravnik Instituta Maks Plank za istraživanje Sunčevog sistema u Nemačkoj. Magnetski ciklus na Suncu nastaje zbog toga što se ono ne okreće kao kruto telo – njegov ekvator rotira se brže (svakih 26 dana) nego polovi (svaka 33 dana). Ta razlika rasteže i uvija magnetske silnice sve dok ne postanu toliko nestabilne da se polariteti zamene. „Atmosfera Sunca i ponašanje zvezde u potpunosti su oblikovani magnetskim poljem i njegovim promenama. Od relativno mirne zvezde Sunce se pretvara u izrazito aktivano i dinamično telo s čestim eksplozijama u atmosferi.
Iako su modeli predviđali da bi magnetsko polje trebalo biti nepravilno raspoređeno, potpuno je druga stvar to stvarno uvideti”, objasnla je profesorka Lusi Grin iz Svemirske naučne laboratorije Malard na Univerzitetu Koledž u Londonu, koja u ovome učestvuje još od 2005.
Za petšest godina Sunce će ući u sledeće razdoblje minimalne aktivnosti, kada mu je magnetsko polje najpravilnije raspoređeno i beleži najnižu aktivnost. Današnji modeli i predviđanja jedanaestogodišnjeg ciklusa još uvek nisu dovoljno precizni da tačno odrede kada će dostići vrhunac i koliko će on biti snažan. Jedina letelica koja je ranije preletela iznad Sunčevih polova bila je Nasina sonda Ulysses, lansirana 1990. godine, no ona nije imala kameru i prikupljala je samo podatke o magnetskom polju i sunčevom vetru. Solar Orbiter nastaviće kruženje pod uglom od 17 stepeni do 24. Decembra 2026, kada će u sčedećem preletu kraj Venere nagnuti orbitu na 24 stepena, a 2029. letelica će se uzdići pod ugao od 33 stepena iznad ravnine planeta.
(Ilustracija ESA)
(Indeks)
