Divovski svetovi van Sunčevog sistema mogli bi biti ključ za razumevanje jedne od najvećih misterija svemira – tamne materije. Prema novoj studiji, određeni model tamne tvari mogao bi dovesti do njenog gomilanja u jezgrama divovskih planeta, što bi na kraju rezultiralo njihovim kolapsom u sićušne crne rupe koje bi progutale vlastitu planetu, piše Science Alert. Otkriće takvog tela planetarne mase potvrdilo bi postojanje teškog oblika tamne materije koja se ne uništava sama od sebe, otvarajući potpuno novo poglavlje u astrofizici.
„Ako su čestice tamne tvari dovoljno teške i ne anihiliraju, mogle bi se vremenom urušiti u sićušnu crnu rupu”, kaže astrofizičar Merdad Foruten-Mer sa Uiverziteta Kalifornija u Riversajdu. „Ova crna rupa bi tada mogla rasti i progutati celu planetu, pretvarajući je u crnu rupu iste mase. Ovaj ishod moguć je samo prema modelu superteške tamne materije koja ne anihilira.”
Tamna tvar je nevidljiva supstanca koja, prema procenama, čini oko 85 posto ukupne materije u svemiru. Iako je ne možemo neposredno detektovati, njeno postojanje zaključujemo na temelju gravitacionog učinka na vidljivu materiju. Naučnici još ne znaju šta je tačno tamna tvar, no postoji nekoliko vodećih pretpostavki koje opisuju njeno ponašanje.
Rad Mera i njegove kolegice, astrofizičarke Tare Federolf sugeriše da bi teška tamna tvar čije se čestice ne uništavaju međusobno mogla biti zarobljena gravitacijom divovskih svetova. Vremenom bi te čestice gubile energiju i tonule ka jezgru planete, gde bi se koncentrisale sve dok se ne bi urušile pod vlastitom gravitacijom, formirajući sićušne crne rupe.
„U gasovitim egzoplanetama različitih veličina, temperatura i gustoća crne rupe bi se mogle formirati u posmatranim vremenskim okvirima, potencijalno čak generišući više crnih rupa tokom životnog veka egzoplanete”, objašnjava Mer. „Ovi rezultati pokazuju kako bi se istraživanja egzoplaneta mogla koristiti za lov na superteške čestice tamne materije, posebno u područjima za koja se pretpostavlja da su bogata tamnom tvari, poput galaktičkog centra našeg Mlečnog puta.”
Međutim, pronalazak dokaza za ovaj proces suočava se s velikim izazovima, a najveći je nedostatak dovoljno osetljive tehnologije. Primerice, crna rupa mase Jupitera bila bi široka svega 5,6 metara, što je čini praktično nemogućom za detekciju trenutnim instrumentima. Uprkos tome, naučnici su optimistični. Tehnologija za osmatranje svemira neprestano napreduje, pa nije nezamislivo da će se jednog dana razviti instrumenti sposobni otkriti crnu rupu planetarne mase.
„Ako bi astronomi otkrili populaciju crnih rupa veličine planete, to bi moglo ponuditi snažne dokaze u prilog modelu superteške tamne tvari koja ne anihilira”, zaključuje Mer. Čini se da bi egzoplanete mogle kriti ključne odgovore o prirodi tamne materije.
(Ilustracija Jeremy Müller/pexels)
(Indeks)
