После две деценије рада научници и инжењери у SLAC Националној акцелераторској лабораторији Министарства енергетике САД и њихови сарадници завршили су камеру Legacy Survey of Space and Time (LSST) од 3.200 мегапиксела за опсерваторију Вера Си Рубин. Она ће десет година снимати цело јужно небо и дати нове увиде у универзум, помоћи у разумевању тамне енергије и у потрази за тамном материјом и бољем разумевању Млечног пута и Сунчевог система.
„Са завршетком LSST камере и њеном непосредном интеграцијом у систем Рубин опсерваторије у Чилеу, ускоро ћемо почети да снимамо највећи филм свих времена и најинформативнију мапу ноћног неба икада састављену”, рекао је директор изградње опсерваторије и професор Универзитета у Вашингтону Жељко Ивезић. Kамера је величине малог аутомобила и масе око 3.000 килограма. Сочиво објектива је пречника 1,57 метра и највеће је сочиво икада направљено за ову сврху. Специјално сочиво пречника 1 метра одржава облик и оптичку јасноц́у и затвара вакуумску комору у којој се налази жижна раван са 201 појединачно прилагођеним CCD сензором. Пиксели су широки само 10 микрометара.
Резолуција је толико висока да су потребне стотине телевизора ултрависоке дефиниције да прикажу само једну слику у пуној величини, рекао је Арон Рудман, професор SLAC-а, заменик директора опсерваторије и руководилац програма за камеру. „Слике које покривају део неба, седам пута ширег од пуног Месеца су толико детаљне да би могла да се види лоптица за голф са удаљености око 25 килметара. Ове слике са милијардама звезда и галаксија помоћи ће да се открију тајне универзума.”
„Више него икада раније проширење нашег разумевања фундаменталне физике захтева да гледамо даље у универзум”, изјавила је Kети Тарнер, менаџерка Cosmic Frontier програма и додала: „Са LSST камером, ова опсерваторија ће ући дубље него икада раније у космос и помоћи у одговору на нека од најтежих и најважнијих питања у физици данас.” LSST камера је завршена и темељно тестирана у SLAC-у. Биће отпремљена у Чиле, до Серо Пачона на 2712 метара у Андима, где ће ове године бити подигнута на врх Simonyi Survey телескопа.
Kамера треба да мапира позиције и мери осветљеност огромног броја тела и појава ноћног неба. Тражиће знаке слабог гравитационог сочива, у којима масивне галаксије савијају путање светлости из позадинских галаксија и откривају дистрибуцију масе и како се она мења током времена у универзуму, што ће помоћи разумевање како тамна енергија покреће ширење универзума. Омогућиће проучавање обрасца дистрибуције галаксија и њихове промене током времена, идентификујући јата тамне материје и уочаваће супернове.
Камера ће генерисати детаљнију мапу наше галаксије, дајући увид у њену структуру и еволуцију и природу звезда и других тела унутар ње. Добиће се детаљнији попис многих малих телаа у нашем соларном систему што би требало да доведе до новог разумевања како се он формирао и помоћи у идентификацији претњи од астероида који се превише приближавају планети. Научници ће гледати како се ноц́но небо мења, како звезде умиру или како материја пада у супермасивне црне рупе у центрима галаксија.
(Илустрација Википедија)
(Астрономски магазин)
