Док су цврчци (породица Cicadidae) данас међу најразноликијим групама индеката, њихови најранији прец мало су познати. Но недавно откриће фосила у близини Франкфурта помаже да се прошири знање. То је најстарији досад пронађени примерак. Детаљи су недавно објављени у часопису Scientific Reports.
Фосил стар 47 милиона година пронађен је у слојевима стене богате органском материјом у Меселу, геолошком налазишту и локалитету Унескове светске баштине у средњој Немачкој, које потиче из раздобља еоцена (пре отприлике 56 до 33,9 милиона година). Фосил је готово потпуно очуван, са запањујућим детаљима за тако малог инсекта. Новоописана врста названа је Eoplatypleuura messelenses и припада групи Platypleurini у породице Cicadidae. Откриће је још значајније јер су овакви налази веома ретки у палеонтолији.
Према ауторима студије, из раздобља кенозоика (започело пре око 66 милиона година) позната су само 44 фосила цврчака. „У поређењу с великим бројем данашњих врста, нађено је врло мало фосила цврчака”, изјавила је коауторка Соња Ведман. „У овој породици поменута група посебно је занимљива, широко је распрострањена и укључује многе врсте са специфичним особинама. Први пут смо сада описали фосил из те групе.”
Тело првог познатог примерка врсте дугачко је око 2,6 центиметра, а распон крила износи око 6,8 центиметара. Глава му је врло малена и има ситне сложене очи, уз широка предња крила с благо закривљеним предњим рубовима. Најупадљивија карактеристика су му велика крила с видљивим жилама. „Његове шаре биле су сличне онима које налазимо код данашњих врста цврчака из истоимене групе, који живе у шумама и грмовима”, подсетио је палеонтолог и главни аутор студије Хуи Ђијанг.
Објаснио је да је, с обзиром на то да је подручје Месела пре 47 милиона година имало суптропску климу, боја цврчка вероватно служила истој еволуционој функцији као и код данашњих сродника у сличним стаништима, за камуфлажу. Иако је први пронађени фосил ове врсте женка, припадност групи упућује на то да су мужјаци вероватно производили гласне звуке у сврху парења, слично данашњим цврчцима.
Откриће не доноси само најстарији познати фосил цврчка већ и важну карику у еволуционом развоју те кроз кенозоик. Аутори верују да би тај фосил у будућности могао послужити временска референца у генетским истраживањима и помоћи бољем разумевању како су се цврчци из те групе ширили и опстајали до данас. „Инсекти чине велик део укупне биоразноликости”, нагласила је Ведман. „Њихови фосили помажу да боље разумемо развој сложених екосистема и међусобних односа унутар њих.”
(Илустрација Scientific Reports)
(Индекс)
