ПАНДОРИНА КУТИЈА

ЧИСТИ МИKРОПЛАСТИKУ!

Visited 11 times, 11 visit(s) today

Научници из Јужне Kореје открили су да би бактерија из кимчија теоретски могла помоћи у чишћењу црева од микропластике. У лабораторијским тестовима, микроорганизам Leuconostoc mesenteroides CBА3656, који учествује у ферментацији, везао за себе 87 посто наночестица полистирена у води. У течности која опонаша услове у људским цревима, бактерија везала 57 посто нанопластике.

Иако ови резултати отварају нове могућности, још није потврђено да ли би била пођеднако успјешна у људском организму, пише Science Alert. Али, први огледи на животињама дали су охрабрујуће резултате. Истраживачи су давали микроб из мишевима који немају цревну микрофлору, а анализе су показале да је њихов измет после тога садржао већу количину нанопластике. Откриће је објављено раније ове године у часопису Bioresource Technology, а потписује га Светски институт за кимчи (WiKim). То је научна установа коју финансира јужнокорејска влада, а бави се проучавањем здравствених учинака ферментисаног поврћа. Kимчи, традиционално корејско јело, уноси у органе за варење бројне микроорганизме, међу којима су бактерије млечне киселине. Слично као код јогурта или комбухе, научници још нису потпуно уверени да ли ти микроби могу значајно променити састав цревног микробиома или побољшати здравље. Постоје назнаке да би то могло бити тачно, но конкретних доказа још нема довољно.

Истраживачи из Института WiKim, предвођени микробиолозима Се Хи Ли и Те Вунг Воном, изучаваују шта микроби из кимчија чине у људским цревима. Њихова студија полази од претпоставке да се нанопластика веже за површину неких цревних бактерија и затим заједно с њима излази из тела, што би могло спречити да буде апсорбована у организму. „Загађење пластиком све се више препознаје као еколошка невоља, а и као приетња јавном здрављу”, изјавила је Се Хи Ли. „Наши резултати показују да би микроорганизми из традиционалне ферментисане хране могли понудити нови биолошки приступ за решавање овог све већег изазова.”

То није први пут да научници повезују бактерије из ферментисане хране с избацивањем пластике. Студија из 2025. показала је да одређени пробиотици помажу мишевима да изметом избаце више микропластике. Два специфична соја бактерија повећала су излучивање за 35 посто, а количина пластике која је заостала у цревима глодара храњених тим микробима смањила се за 67 посто. Ипак, такви експерименти имају своја ограничења. У њима се често користе лабораторијски мишеви без одређених микроба, док су стварни микробиоми, и код животиња и код људи веома разнолики. Због тога није познато како би интеракција с другим цревним микробима утицала на коначне резултате.

Чак и ако одређене бактерије подстичу уклањање пластике, то не јемчи побољшање здравља црева. Микропластика и нанопластика повезују се с разним здравственим ризицима, али још нема чврстих доказа да код људи узрокују оштећења или болести. Није сасвим јасно ни колико се дуго задржавају у телу, мада се чини да већина честица само прође кроз пробавни систем. С друге стране, нека истраживања на мишевима показују да бактерије из ферментисане хране могу имати и заштитну улогу. Примерице, студија објављена ове године открила је да бактерија из јогурта има сличан учинак као она из кимчија. Мишеви који су добијали тај микроб избацили су изметом 12 пута више микропластике, а њихова црева показивала су мање оштећења.

„Ова студија први пут описује улогу бактерије Lactobacillus delbrueckii subsp. bulgaricus у везивању микропластике, поспешивању њеног излучивања из црева и регулацији цревне пропусности”, наводе аутори те студије. „Ови налази представљају теоријски темељ за даљи развој овог соја као пробиотичког додатка који би побољшао излучивање микропластике.” Проучавање микроба из кимчија за сада је такође теоријско, иако указује на могућност смањења пластике у цревима. Аутори наглашавају да је то тек почетак. „Потребна су нова истраживања на терену и студије које укључују микробиоту да би се потврдила примена у природним екосистемима и људским цревима, а ови налази представљају чврст темељ”, закључили су. „Све у свему, научни рад истиче микробну биосорпцију као обећавајући приступ решавању контаминације нанопластиком и нуди нове увиде у стратегије за њено уклањање које се темеље на микробима.”

(Илустрација Unsplash)

(Индекс)

Visited 11 times, 11 visit(s) today

О аутору

administrator

Оставите коментар