Неке од најсмртоноснијих болести што прете човечанству узроковали су патогени који су прешли са животиња на људе. Узрочник AIDS-а, на пример, пренет је с шимпанзе. Многи научници верују да је и вирус који је узроковао ковид-19 прешао на људе са шишмиша. Но ново истраживање показује да та размена не иде само у једном смеру. Анализа јавно доступних секвенци вирусних генома дала је изненађујући резултат: људи преносе више вируса – готово двоструко више – животињама него оне људима. Истраживачи су проучили готово 12 милиона вирусних генома и детектовали готово 3.000 случајева вируса који су прешли с једне врсте на другу. Од тога, у 79 посто случајева је прешао с једне животињске врсте на другу. Преосталих 21 посто односило се на људе. Од тога, 64 одсто били су преноси с људи на животиње, звани антропонозе, а 36 посто преноси са животиња на људе звани зоонозе.
Међу животињама погођеним антропонозама били су кућни љубимци попут мачака и паса, домаће животиње попут свиња, коња и стоке, птице попут пилића и патака, примати попут шимпанзи и горила и друге дивље животиње попут ракуна. Дивље животиње посебно имају веће изгледе доживети пренос патогена с људи него обратно. „То заиста наглашава наш голем утицај на околину и животиње око нас”, рекао је Седрин Тан, докторанд рачунарске биологије у Институту за генетику Универзитетског колеџа у Лондону, главни аутор истраживања, чији су резултати објављени ових дана у часопису Nature Ecology & Evolution. Истраживање је проучавало пренос вируса код свих кичмењака: сисара, птица, рептила, водоземаца и риба.
„Вируси могу скочити с једне врсте на другу на истим начин који важи за људе, укључујући директан контакт са зараженим течностима или угризом. Међутим, пре него вирус скочи на новог домаћина, мора поседовати биолошке алате или стећи прилагођење специфично за домаћина да би ушао у ћелије нове врсте и искористио њене ресурсе, Велика већина патогена који циркулишу међу људима стечена је од животиња у неком тренутку”, објаснио је рачунарски биолог и један од аутора истраживања Франсоа Балу, директор Института за генетику Универзитетског колеџа. „Највећа претња данас вероватно је птичји гриа H5N1, која циркулише међу дивљим птицама. Главни разлог због којег скокови међу врстама могу бити толико опасни јесте то што популација домаћина нема имунитет на нове болести.”
Kугу у 14. веку, што је усмртила милионе људи у Европи, Азији, на Блиском истоку и на северу Африке, узроковала је бактерија која обично циркулише међу дивљим глодарима. А данашње претње попут вируса еболе једнако су тако потекле од животиња. „Најчешће се сматра да је вирус SARS-CoV-2, узрочник пандемије ковида-19, верјатно потекао од шишмиша и скочио на људе”, додао је Тан. Но вирус је током пандемије потврђен и код узгајаних канадских куна које су заразили људи. „У већини случајева такве инфекције не воде никуа јер је вирус лоше прилагођен и нема даљег пријеноса на новог домаћина”, закључио је Балу, истичући да су велике епидемије у еволуционом смислу ретка појава.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
