Стартап компанија у „Аламеди” у Калифорнији дизајнирала је визуелну протезу названу science eye која би могла да врати вид људима са дијагнозом ретинитис пигментоса, преноси Вашингтон пост. Према Националном институту за здравље (NIH), ретинитис пигментоса је група ретких очних болести које утичу на вид тако што се ћелије у ретини полако разграђују током времена, што на крају доводи до губитка вида. То је нешто са чиме се људи рађају, а симптоми обично почињу у детињству.
Извршни директор и суоснивач компаније, Макс Ходак, некадашњи је председник компаније Neuralink Илона Маска. „Визуелна протеза усмерена на ретинитис пигментоса (RP) и суву макуларну дегенерацију (AMD), два облика озбиљног слепила тренутно без добрих опција за пацијенте”, написано је компанијиној веб страници, уз додатак да уређај неће имати ефекта код пацијената са глаукомом или катарактом. „Код болести као што су RP и суви AMD, ћелије осетљиве на светлост у задњем делу ока – фоторецептори – јесу умрле, али ћелије самог оптичког нерва остају. Убацивањем гена у ћелије оптичког нерва можемо их стимулисати помоћу малог екрана уметнутог у око.”
Како се наводи, уређај се састоји из два дела: први је имплант састављен од делаза напајање и ултратанког, флексибилног микро-ЛЕД низа који се примењује директно преко мрежњаче. Током ове процедуре имплантат се превлачи преко ока и екран се убацује кроз рез. Имплантат се затим учвршћује и екран се поставља преко мрежњаче. Ова операција је инвазивнија од других процедура као што је операција катаракте. Други део је пар наочара без оквира које су по величини и облику сличне типичним диоптријским наочарима, али садрже минијатурне инфрацрвене камере и индуктивне намотаје.
Компанија објашњава да повећање осетљивости оптичког нерва на светлост неће нужно вратити вид. Како наводи, „сигнал који се шаље низ оптички нерв је јако компримован у односу на слику која се формира на фоторецепторима кроз очно сочиво” и то је „овај компримовани податак који имплантат стимулише у оптички нерв”. После операције око не прима слике, већ уместо тога дигиталне информације. Ходак додаје да би требало да особа буде у стању да пређе улицу „а да је не удари ауто” и да би клиничка испитивања требало да почну у наредних 18 месеци.
Међутим, то није једина компанија која се нада да ће вратити вид онима који пате од болести. Биотехнолошка компанија GenSight Biologics и Bionic Sight из Њујорка са седиштем у Паризу такође експериментишу са оптогенетиком – обликом генске терапије која испоручује протеине зване опсини путем инјекције у око да се повећа осетљивост ћелија у мрежњачи пацијента.
(Илустрација Unsplash)
(Спутњик)
