Startap kompanija u „Alamedi” u Kaliforniji dizajnirala je vizuelnu protezu nazvanu science eye koja bi mogla da vrati vid ljudima sa dijagnozom retinitis pigmentosa, prenosi Vašington post. Prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH), retinitis pigmentosa je grupa retkih očnih bolesti koje utiču na vid tako što se ćelije u retini polako razgrađuju tokom vremena, što na kraju dovodi do gubitka vida. To je nešto sa čime se ljudi rađaju, a simptomi obično počinju u detinjstvu.
Izvršni direktor i suosnivač kompanije, Maks Hodak, nekadašnji je predsednik kompanije Neuralink Ilona Maska. „Vizuelna proteza usmerena na retinitis pigmentosa (RP) i suvu makularnu degeneraciju (AMD), dva oblika ozbiljnog slepila trenutno bez dobrih opcija za pacijente”, napisano je kompanijinoj veb stranici, uz dodatak da uređaj neće imati efekta kod pacijenata sa glaukomom ili kataraktom. „Kod bolesti kao što su RP i suvi AMD, ćelije osetljive na svetlost u zadnjem delu oka – fotoreceptori – jesu umrle, ali ćelije samog optičkog nerva ostaju. Ubacivanjem gena u ćelije optičkog nerva možemo ih stimulisati pomoću malog ekrana umetnutog u oko.”
Kako se navodi, uređaj se sastoji iz dva dela: prvi je implant sastavljen od delaza napajanje i ultratankog, fleksibilnog mikro-LED niza koji se primenjuje direktno preko mrežnjače. Tokom ove procedure implantat se prevlači preko oka i ekran se ubacuje kroz rez. Implantat se zatim učvršćuje i ekran se postavlja preko mrežnjače. Ova operacija je invazivnija od drugih procedura kao što je operacija katarakte. Drugi deo je par naočara bez okvira koje su po veličini i obliku slične tipičnim dioptrijskim naočarima, ali sadrže minijaturne infracrvene kamere i induktivne namotaje.
Kompanija objašnjava da povećanje osetljivosti optičkog nerva na svetlost neće nužno vratiti vid. Kako navodi, „signal koji se šalje niz optički nerv je jako komprimovan u odnosu na sliku koja se formira na fotoreceptorima kroz očno sočivo” i to je „ovaj komprimovani podatak koji implantat stimuliše u optički nerv”. Posle operacije oko ne prima slike, već umesto toga digitalne informacije. Hodak dodaje da bi trebalo da osoba bude u stanju da pređe ulicu „a da je ne udari auto” i da bi klinička ispitivanja trebalo da počnu u narednih 18 meseci.
Međutim, to nije jedina kompanija koja se nada da će vratiti vid onima koji pate od bolesti. Biotehnološka kompanija GenSight Biologics i Bionic Sight iz Njujorka sa sedištem u Parizu takođe eksperimentišu sa optogenetikom – oblikom genske terapije koja isporučuje proteine zvane opsini putem injekcije u oko da se poveća osetljivost ćelija u mrežnjači pacijenta.
(Ilustracija Unsplash)
(Sputnjik)
