Након вишегодишњих дебата и техничких анализа, Пекинг је дао зелено светло за изградњу дубокоморског истраживачког постројења које би могло редефинисати проучавања мора, а истовремено повећати геополитичку полугу Kине у једном од ресурсима најбогатијих подручја на свету. Истраживачка станица налазиће се 2.000 метара под водом у Јужном кинеском мору. Биће једна од најдубљих и технолошки најкомплекснијих подводних инсталација у историји, а требало да буде оперативна око 2030. године. Понудиће довољно простора за шест научника у мисијама које ће трајати до месец дана.
Постројење је у научним круговима познато као дубокоморска свемирска станица, а моћи ће се користити за проучавање хладног цурења, хидротермалних отвора богатих јединственим облицима живота који садрже огромне наслаге метанских хидрата,познатих као запаљиви лед. Детаље изгледа станице открили су истраживачи из Института за океанологију Јужног кинеског мора Kинеске академије наука за часопис Manufacturing and Upgrading Today. Основне карактеристике укључују дугорочни систем одржавања живота. Изградња почиње ускоро, а предиђа се да станица блиско сарађује с подморницама без посаде, површинским бродовима и опсерваторијима на морском дну. Станица ће усидрити ширу инфраструктурну мрежу која ће укључивати масивну оптичку мрежу на морском дну и брод за бушење који има задатак да први стигне до Земљиног плашта.
Извор енергије је и даље мистерија, но аналогне станице из америчког и совјетског доба, као што су америчкa NR-1 и рускa АС-12 Лошарик, ослањале су се на нуклеарне реакторе. Америчка је пензионисана 2008. године и допирала је дубине од око 900 метара, док је руска била оспособљена да зарони до 2.000 метара захваљујући трупу од титанијумаа. Ипак, пожар је онеспособио 2019. године.
Локација кинеског постројења није случајност. Јужно кинеско море садржи 70 милијарди тона метанских хидрата, што је еквивалентно половини доказаних кинеских резерви нафте и гаса. Постоје и налазишта минерала укључујући концентрације кобалта и никла, које су три пута веће у односу на копнене руднике, а и више од 600 врста које могу преживети у екстремним условима, а неке имају ензиме кључне за лечење рака. Научници ће спроводити експерименте у реалном времену и прилагођавати протоколе у екстремним условима, што је данас ван досега вештачке интелигенције и роботике.
(Kликс)
