Истраживачи су уочили да је живот у зоолошком врту у значајној мери променио начин комуникације код мајмуна. Анализирали су више од 8.000 безгласних сигнала које је користило 30 из пет зоолошких вртова и 41 дивљи из две различите шуме.
Стручњаци су приметили да орангутани у заточеништву развијају нови облик комуникације. Способност коришћења нових израза за преношење садржаја, што је у лингвистици познато као продуктивност, један је од темељних грађевних елемената сложеног језика и ретко се примјећује у животињском царству. Наиме, већина животиња има фиксни скуп порука чија значења одређује контекст – попут упозорења на долазак грабљивца. Чини се да су ти сигнали урођени, а не научени, и да су се развили тијеком дугог процеса природне селекције, пише New Scientist.
Продуктивност је очита код људи, а знанствена заједница већ неко вријеме расправља о томе је ли та способност присутна и код неких врста мајмуна. Антрополошкиња Марлен Фрохлих и колеге са Универзитетта у Цириху у Швајцарској покушали су одговорити на то питање. Проучавали су орангутане у заточеништву у зоолошким вртовима да би видели јесу ли они развили нове начине комуницирања који нису виђени код њихових колега у дивљини. Зоолошки вртови нуде орангутанима стабилно, али другачије окружење. Немају проблема с набавом хране нити их брину грабљивци. У дивљини орангутани већином живе прилично усамљено, но у зоолошким вртовима често бораве у већим групама и имају више социјалне интеракције. Проводе више времена на земљи да им лишће на гранама не би отежало поглед на друге орангутане.
Истраживачи су уочили да је живот у зоолошком врту у значајној мери променио начин комуникације код орангутана. Анализирали су више од 8.000 безгласних сигнала које је користило 30 орангутана из пет зоолошких вртова и 41 дивљи из две различите шуме. Након идентификовања и категоризације целог спектра сигнала, тим се усредсредио на оне који се виђају искључиво у дивљини или у заточеништву. Орангутани у заточеништву користили су седам јединствених сигнала, док су они у дивљини имали само један. У ексклузивну комуникацију у зоолошким вртовима спада и подигнута рука и поновљиво пљување воде у лице.
Већина сигнала у зоолошком врту користила се за позивање на игру или за добијање хране, а појединац их је често понављао све док није постигао жељени резултат. „Студија пружа уверљиве доказе о иновацији комуникацијских сигнала међу орангутанима. Но треба узети у обзир разне потешкоће у проматрању примјерака у дивљини, што је могло утицати на број уочених иновација”, казала је филозофкиња Кристин Сиверс са Универзитета Јорк у Торонту. Истраживање под именом Wild-captive contrasts in non-vocal communicative repertoires and functional specificity in orang-utans, које још није прошло рецензију, објављено је на серверу bioRxiv.
(Извор Индекс)
