Означавње неке хране да потенцијално изазива зависност могло би помоћи људима да промене своју исхрану, рекли су научници, будући да процене показују да би се свака седма одрасла особа и свако осмо дете могло подслећи индустријски високопрерађеној храни (UPF). И да начин на који једе храна богата мастима и угљеним хидратима могла испунити критеријуме за дијагнозу поремећаја зависности.
Понашања која задовољавају тај услов су, поред осталих, интензивна жудња, симптом одвикавања, мања контрола уноса и наставак уношења упркос последицама попут гојазности, преједања, лошег физичког и менталног здравља и нижег квалитета живота. Тим међународних истраживача указује на мета-анализу 281 студије из 36 различитих земаља. Она показује да се зависност од ултрапрерађене хране јавља код 14 одсто одраслих и 12 посто деце. Зато кажу да би обележавање неке хране са високим уделом угљених хидрата и масти зависничком потенцијално побољшало здравље.
„Постоји конвергентна и доследна потпора ваљаности и клиничкој важности зависности од хранe”, рекла је Ешли Герхард, ауторка чланка и професорка психологије на Универзитету Мичиген (САД). „Признавањем да одређене врсте прерађене хране имају својства која стварају зависност могли бисмо помоћи у побољшању глобалног здравља.” То би, такође, подстакло више истраживања у тим подручјима. Чиме се повећава зависност од хране? „С обзиром на то колико је та храна распрострањена – чини 58 посто калорија које се конзумирају у САД – постоји толико тога што не знамо”, нагласила је коауторка Александра Дифелићеантонио, доценткиња у Институту за биомедицинска истраживања Фрeлин (САД).
Аутори научног рада, који је објавио The BMJ, дали су пример порције лососа и чоколадице. Лосос има однос угљених хидрата и масти отприлике 0 према 1. Насупрот томе, чоколадица има 1 према 1, што чини се повећава потенцијал зависности од хране. „Много ултрапрерађене хране има више износе оба, а тиме и другачији учинак на мозак”, додала је Дифелићеантонио.
Истраживачи из САД, Бразила и Шпанијее истичу да „рафинисани угљени хидрати или масти изазивају сличне износе ванћелијског допамина у можданом стриатуму као оне које се виде код супстанци што изазивају зависност попут никотина и алкохола”. „На темељу тих бихевиоралних и биолошких паралела, храна која садржи велику количину рафинисаних угљених хидрата или доданих масти јак је кандидат за материју која изазива овисност”, додају. Прехрамбени адитиви, такође, могу придонети зависности. „Иако адитиви који се додају храни због укуса и побољшања осећаја у устима, сами по себи вероватно неће изазвати зависност, могли би постати снажни појачивачи учинака калорија у цревима”, написали су.
Но, научници наглашавају да нема сва храна потенцијал стварања зависности. „Иако је потребно додатно пажљиво истраживање да би се утврдио тачан механизам којим ова храна изазива реакције зависности, UPF-ови с високим уделом рафинисаних угљених хидрата и масти јасно се виде у обрасцима зависности и доводе до штетних здравствених исхода”, закључују истраживачи.
(Илустрација Unsplash)
(Индекс)
