MEĐU IZMEĐU

GODE IM ANTIBIOTICI

236 pregleda
Ilustracija

Antibiotici, koji se masovno koriste protiv bakterijskih infekcija, trebalo bi da ubijaju bakterije ili makar zaustavljaju njihov rast i razmnožavanje. Međutim, istraživači kažu da su po prvi put pokazali da ovi lekovi, u stvari, mogu biti bakterijama od koristi i zaštititi ih od smrti. Naučnici su otkrili da neke bakterije nisu napredovale u laboratorijskim uslovima sve dok nisu izložene antibioticima.Otpornost na ove lekove je zaustavila dejstvo nekih antibiotika, jer se bakterije menjaju kao odgovor na njihovu upotrebu. To znači da bi infekcije mogle da budu najveći uzrok smrtnosti do 2050. godine, upozoravaju istraživači.

„Naše istraživanje je dokaz nuspojava koje ranije nisu uočene – jednostavno ne znamo kako lekovi menjaju ravnotežu u bakterijskoj populaciji”, rekao je profesor Robert Berdmor sa Univerziteta Ekseter.U istraživanju koje je finansirao Istraživački savet za inženjerske i fizičke nauke (EPSRC) i objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, tim je otkrio da određeni antibiotici mogu pomoći u sprečavanju opadanja brojnosti bakterija kada one izumiru.

To znači da više bakterija može duže da preživi u poređenju sa onim koje nisu bile izložene antibioticima. Studija je, u stvari, počela kada su naučnici shvatili da, na opšte iznenađenje, neki sojevi bakterija nisu mogli da napreduju u brojnosti u laboratoriji dok ih nisu izložili antibioticima.„Kao rezultat toga, ovo je prvi dokaz da antibiotici mogu unaprediti preživljavanje bakterija. Da bismo se pozabavili otpornošću na antibiotike širom sveta, moramo da znamo mnogo više o uticaju ovih lekova na ravnotežu bakterijskih ekosistema, poput onih u crevnoj mikroflori ili u rekama izloženim antibioticima”, objasnio je Birdmor.

Prema njegovim rečima, rezultati istraživanja su dokazi nuspojava koje do sada nisu viđene – jednostavno ne zna se kako lekovi menjaju ravnotežu populacija bakterija u tim kontekstima.Bakterije prolaze kroz periode brzog rasta, isprekidane periodima u kojima rast prestaje jer oskudevaju u hranljivim sastojcima i umiru. Do sada se malo znalo o tome kako antibiotici utiču na populacije bakterija tokom tih perioda.Istraživači su ispitivali ešerihiju koli u laboratorijskim eksperimentima. Otkrili su da antibiotici koji ciljaju ribozome – svojevrsne fabrike koje pomažu ćelijama da prave protein iz DNK – usporavaju bakterije u rastu.

„Mnogi antibiotici usporavaju rast, ali mi pokazujemo da to može pomoći bakterijama da prevaziđu krizu uzrokovanu nedostatkom hranljivih materija koja bi ih inače ubila, što im na kraju pomaže da prežive”, dodaje dr Emili Vud. Ona je istakla da mnogi antibiotici usporavaju rast bakterija;

„U našim eksperimentima bakterije su preživljavale zato što su antibiotici antioksidansi, što znači da pomažu ćelijama da se nose sa nekim otpadnim proizvodima koje prave dok rastu.” Važno je da bakterije otporne na antibiotike koje su testirane nisu imale iste prednosti, tako da u studiji izlaganje antibioticima nije podsticao otpornost, što je neobično. Sledeći korak biće da izmeri kako ovi nalazi menjaju dinamiku zajednica sa više vrsta bakterija.

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar