Označavnje neke hrane da potencijalno izaziva zavisnost moglo bi pomoći ljudima da promene svoju ishranu, rekli su naučnici, budući da procene pokazuju da bi se svaka sedma odrasla osoba i svako osmo dete moglo podsleći industrijski visokoprerađenoj hrani (UPF). I da način na koji jede hrana bogata mastima i ugljenim hidratima mogla ispuniti kriterijume za dijagnozu poremećaja zavisnosti.
Ponašanja koja zadovoljavaju taj uslov su, pored ostalih, intenzivna žudnja, simptom odvikavanja, manja kontrola unosa i nastavak unošenja uprkos posledicama poput gojaznosti, prejedanja, lošeg fizičkog i mentalnog zdravlja i nižeg kvaliteta života.Tim međunarodnih istraživača ukazuje na meta-analizu 281 studije iz 36 različitih zemalja. Ona pokazuje da se zavisnost od ultraprerađene hrane javlja kod 14 odsto odraslih i 12 posto dece. Zato kažu da bi obeležavanje neke hrane sa visokim udelom ugljenih hidrata i masti zavisničkom potencijalno poboljšalo zdravlje.
„Postoji konvergentna i dosledna potpora valjanosti i kliničkoj važnosti zavisnosti od hrane”, rekla je Ešli Gerhard, autorka članka i profesorka psihologije na Univerzitetu Mičigen (SAD). „Priznavanjem da određene vrste prerađene hrane imaju svojstva koja stvaraju zavisnost mogli bismo pomoći u poboljšanju globalnog zdravlja.”To bi, takođe, podstaklo više istraživanja u tim područjima.Čime se povećava zavisnost od hrane? „S obzirom na to koliko je ta hrana rasprostranjena – čini 58 posto kalorija koje se konzumiraju u SAD – postoji toliko toga što ne znamo”, naglasila je koautorka Aleksandra Difelićeantonio, docentkinja u Institutu za biomedicinska istraživanja Frelin (SAD).
Autori naučnog rada, koji je objavio The BMJ, dali su primer porcije lososa i čokoladice. Losos ima odnos ugljenih hidrata i masti otprilike 0 prema 1. Nasuprot tome, čokoladica ima 1 prema 1, što čini se povećava potencijal zavisnosti od hrane.„Mnogo ultraprerađene hrane ima više iznose oba,a time i drugačiji učinak na mozak”, dodala je Difelićeantonio.
Istraživači iz SAD, Brazila i Španijee ističu da „rafinisani ugljeni hidrati ili masti izazivaju slične iznose vanćelijskog dopamina u moždanom striatumu kao one koje se vide kod supstanci što izazivaju zavisnost poput nikotina i alkohola”. „Na temelju tih bihevioralnih i bioloških paralela, hrana koja sadrži veliku količinu rafinisanih ugljenih hidrata ili dodanih masti jak je kandidat za materiju koja izaziva ovisnost”, dodaju. Prehrambeni aditivi, takođe, mogu pridoneti zavisnosti. „Iako aditivi koji se dodaju hrani zbog ukusa i poboljšanja osećaja u ustima, sami po sebi verovatno neće izazvati zavisnost, mogli bi postati snažni pojačivači učinaka kalorija u crevima”, napisali su.
No, naučnici naglašavaju da nema sva hrana potencijal stvaranja zavisnosti. „Iako je potrebno dodatno pažljivo istraživanje da bi se utvrdio tačan mehanizam kojim ova hrana izaziva reakcije zavisnosti, UPF-ovi s visokim udelom rafinisanih ugljenih hidrata i masti jasno se vide u obrascima zavisnosti i dovode do štetnih zdravstvenih ishoda”, zaključuju istraživači.
(Ilustracija Unsplash)
(Indeks)
