Научници су у вулканским стијенама на канадском Бафиновом острву открили изненађујућу количину ретког облика хелијума (хелијум-3), што подупире претпоставку да овај гас хиљадама година цури из Земљиног језгра. У стиенама су пронашли и хелијум-4. Док је хелијум-4 уобичајен на Земљи, хелијум-3 се чешће налази негде другде у свемиру. Стога су истраживачи били изненађени када су открили релативно знатну количину тог гаса у стенама на острву.
„3Hе је редак на Земљи јер није настао у великим количинама и накнадно се изгубио у свемиру. Док се стеновити део Земље меша, материјал се пење, хлади и тоне. Током хлађења, хелијум се губи у атмосфери, а затим у свемиру”, објаснио је геолог Форест Хортон из Океанографске институције Вудс Хол у САД, а преноси CNN. Kако уопште овај редак вид хелијума завршава у стенама? Све је кренуло давних дана још у време Великог праска који је приликом стварања свемира ослободио и обиље водоника и хелијаум. Ти су елементи временом учествовали у формирању галаксија.
Научници вјерују да је наш соларни систем настао пре 4,5 милијарди година из соларне маглине. Након што се облак прашине урушио у супернову, добијени материјал формирао је ротирајући диск који је напосљетку створио Сунце и планете. Хелијум из соларне маглине је вероватно остао заробљен у Земљином језгру у току формирања планета. Kако је хелијум-3 цурио из језгреа доспео је на површину кроз плашт у облику магме која је на крају експлодирала на Бафиновом острву.
„У току ерупције већина гасова из магме побегла је у атмосферу, с тим да су кристали оливина заробили и сачували хелијум који је стигао из утробе Земље”, рекао је Хортон. Ново истраживање подупире идеју да хелијум-3 цури из Земљиног језгра већ неко време, а научници нису сасвим сигурни када је тај процес започео. „Лава је стара око 60 милиона година, а пењање млаза из плашта трајало је можда десетине милиона година. Дакле, хелијум који смо измерили у стенама је вероватно утекао из језгра пре неких 100 милиона година или можда много раније”, наводи Хортон. Хелијум који истиче из Земљиног језгра не утиче на нашу планету, нити има било какве негативне импликације; не реагује хемијски с материјом, стога нема утицаја на човечанство или околину. Истраживање је објављено у часопису Nature.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
