Научници су открили нов начин на који људи могу осећати додир – непоредно кроз фоликуле длаке. До сада се сматрало да само живчани завршеци у кожи и око фоликула длаке могу пренети осет, изгледа да то није истина и да можемо перципирати додир кореном длаке. Истраживачи са Универзитета Империјал колеџ у Лондону (Велика Британија) установили су да ћелије у делу фоликула длаке који се зове спољашња овојница корена (ORS) имају већи постотак рецептора осетљивих на додир него еквивалентне ћелије у кожи, пише Science Alert.
Затим су произвели лабораторијске културе ћелија фоликула људске длаке живцима за осет. Kада су механички стимулисали ћелије фоликула длаке, активирали су се и околни живци чула. Штавише, експерименти су показали да (ORS) ћелије испуштају неуротрансмитере серотонин и хистамин кроз сићушне врећице (везикуле) и тако шаљу сигнале околним ћелијама. „Ово је врло узбудљиво откриће јер се отварају нова питања. Зашто те ћелије имају такву улогу? Шта још можемо научити од њих о томе како наша кожа осећа додир?” рекла је неуроинжењерка Парасту Хашеми са Империјал колеџа.
Механорецептори су нервне ћелије које региструју додир; због њих можемо осетити лагани поветарац или чврсти стисак руке. А изгледа да ћелије фоликула длаке имају посебну интеракцију са механорецепторима ниског прага (LTMR) који могу забележити нежне додире. Иако је било познато да длаке на телу играју важну улогу у чулу додира, истраживачи су открили детаљнију биолошку интеракцију између ORS ћелија и LTMR-а која сеже ван једноставног механичког одговора. Још је само преостало питање – чему све то?
„Још не знамо зашто ћлије фоликула длаке имају улогу у процесуирању лаганог додира. Будући да фоликула садржи много завршетака чучних живаца, сада желимо утврдити активира ли фоликула длаке одређене врсте чучних живаца у склопу за сада непознатог, али јединственог механизма”, наводи биоинжењерка Клер Хигинс са Империјал колеџа. Истраживање Mechanical stimulation of human hair follicle outer root sheath cultures activates adjacent sensory neurons објављено је у часопису Science Advances.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
