Taj novi oblik onečišćenja nazvan je infoksikacija. Infoksikacija nastupa kada informacije kojima smo okruženi ili ono što mislimo da bi trebalo znati, premašuju našu sposobnost asimilacije.
Prof. dr Leonardo Santelises
Ruski neurolog Levon Badalijan (1929–1994.), koji se posvetio dečjoj neurologiji, upozorio je na štetu koju višak informacija izaziva kod neurološkog i cerebralnog razvoja dece, što je uzrok mnogih poremećaja učenja. Britanski psiholog Dejvid Luis (David Lewis) skovao je termin „sindrom informacijskog zamora” (Information Fatigue Syndrome). Ovaj se izraz koristi za označavanje visokog nivoa stresa onih što po svaku cenu pokušavaju asimilirati obilje informacija kojima ih neprestano zasipaju preko televizije, mobilnih telefona, novina, knjiga i, pre svega, interneta.
Sindrom informacijskog zamora karakteriše psihološko stanje preterane pobuđenosti i anksioznosti kada smo suočeni s mnoštvom informacija. No to istovremeno uzrokuje strah i nesigurnost jer nismo u mogućnosti baratati tom neizmernom količinom. U mnogim slučajevima dolazi, čak, do paralize analitičkih sposobnosti, što može dovesti do nepromišljenih odluka i iskrivljenih zaključaka.
Taj novi oblik onečišćenja nazvan je infoksikacija. Infoksikacija nastupa kada informacije kojima smo okruženi ili ono što mislimo da bi trebalo znati, premašuju našu sposobnost asimilacije. Iako nemaju svi pristup svim medijima, količina podataka uopšteno povećala se geometrijskom progresijom u odnosu na ono što smo imali na raspolaganju pre nekoliko godina. No, temeljno pitanje koje sebi postavljamo pred ovom lavinom jeste: da li je taj ogromni porast podataka učinio da i naše znanje raste na isti način?
Imati više podataka, imati ažurirane informacije, biti trajno uključen na izvor informacija, ne znači nužno da se zna više ili da se ono što se događa bolje razume. More podataka što ih svakodnevno dobijamo i pristupamo im može biti korisno samo u meri u kojoj ih možemo obraditi kao informacije.
Podaci, informacije i inteligencija
Podaci – brojke, količina, događaj – sirovi su materijal informacija. Ono što danas čujemo kao vest uopšteno rečeno jesu podaci, „ovo ili ono što se dogodilo”, a pretpostavka je da na prikazanim slikama, fotografijama ili snimcima vidimo stvarnost. Međutim, zaboravljamo da kamera ne može uhvatiti sve, već hvata ono što onaj koji slika želi snimiti ili ono što ostaje nakon uređivanja tih delimičnih snimaka. Podaci su datumi, mesta, imena; ono što zapravo imamo nije višak informacija, nego višak podataka.
Važno je razumeti šta se događa, ali to nije dovoljno. Potrebno je razviti kreativnost za rešavanje izazova, steći šire i dublje znanje koje omogućuje predviđanje činjenica i razumeti značenje stvari. Informacije omogućuju odgovaranje na pitanja koja objašnjavaju podatke, zašto se dogodilo ovo ili ono, koji je razlog da se brojke povećavaju ili smanjuju. Informacije nužno zahtevaju razmišljanje.
Brzi sled slika, zvukova i govora može snažno uveriti potrošača ili birača, kao što je Vens Pakard (Vance Packard) već upozorio krajem pedesetih prošlog veka, ali ne dopušta refleksiju koja dovodi do razumievanja razloga događaja. More podataka što ih svakodnevno dobijamo i kojima imamo pristup može biti korisno samo u onoj meri u kojoj ih možemo obraditi kao informacije. Nije dovoljno biti svestan da se nešto dogodilo, potrebno je znati zašto se to dogodilo, u kojem okruženju i kontekstu. Tada ćemo biti obavešteni; pre toga ćemo samo biti pod snažnim utiskom, čak i prezasićeni snažnim utiscima. Podaci govore šta se događa, ali informacije nam pomažu da razumemo zašto se to događa.
Inteligencija je u osnovi sposobnost razlučivanja: znati šta je jedno, a što drugo i koja je razlika između to dvoje. Možda se čini jednostavno, ali da bismo stekli znanje, potrebno nam je razlučivanje, da znamo šta je tačno da bismo ga razlikovali od onoga što nije. Razlučivanje osigurava načela i kriterijume.
Kroz podatke razvijamo misaoni proces. Ali da bi sve informacije bile korisne, potrebno je primeniti razlučivanje, proceniti ih vodeći se dobrim kriterijumima, uporediti s temeljnim načelima da bismo znali njihovu valjanost. U konačnici, inteligencija je ta koja proizvodi znanje.
Višak podataka pretvara se u jednu vrstu trovanja kada se on ne može probaviti. Da bi se postigla asimilacija, potrebno je o tome razmišljati da bismo razumeli smer procesa, a ne samo usredsrediti se na uticaj podataka.
Važno je razumeti šta se događa, ali to nije dovoljno. Potrebno je razviti kreativnost za rešavanje izazova, steći šire i dublje znanje koje omogućuje predviđanje činjenica i razumevanje značenje. Ukratko, potrebno je imati strateško znanje koje je proizvod inteligencije. Svo to preispitivanje jeste filozofija.
Baviti se filozofijom znači otkriti filozofa koga svi nosimo u sebi, razviti svoje skrivene potencijale, čuditi se životu i svetu, tražiti mudrost a da se bude sledbenik. Najbolji lek za izlazak iz zatrovanosti prekomernim brojem podataka, što nas tera u snažni stisak manipulacije, zapravo jeste filozofija na klasičan način.
(Nova Akropola)