На острву Каталина крај Лос Анђелеса почетничка ком панија „Марин бајомас” дизајнирала је роботску подморницу која би унапредила брање смеђих алги. Током дана се, жице на којима расте алга, повлаче према површини мора како би алге добиле што је више могуће сунчеве енергије, а током ноћи се враћају у дубине где има много више нутријената.
„Алге страшно брзо расту, много много
брже од копненог биља. Имају више
капацитета за фотосинтезу, тако да се
заиста исплати улагати труд и знање
у то да се алге претворе у нову нафту”.
Када је време за брање алги, жица их повлачи на оближњи брод, где се претварају у еквивалент нафте. У исто време, научници се труде да алге буду још богатије енергијом. „Ексон мобил” и „Синтетичка геномика” заједно раде на повећању удела уља у алгама са 20 на 40 одсто, што би их чинило много исплативијим.
„Алге се као биогориво спомињу од седамдесетих година, али досадашња истраживања нису била претерано успешна”, кажу у „Марин бајомасу” и напомињу како се чини да је управо куцнуо час да се алге почну озбиљно посматрати као ваљана опција.
Све више и убрзаније се траже извори енергије за растућу популацију планете, али да то у исто време буде нешто што неће уништити планету. „Алге страшно брзо расту, много, много брже од копненог биља. Имају више капацитета за фотосинтезу, тако да се заиста исплати улагати труд и знање у то да се алге претворе у нову нафту”, каже Мишел Морисон.
(Извор Спутњик)
